ЧИЧАРЕВИЋ ЗА СРБИЈУ ДАНАС: Бебе су продавали за прасетину и кацу купуса, давали сектама...
Више од пола века у Србији постоји овај проблем. Поводом афере крађа новорођенчади разговарали смо са Владимиром Чичаревићем, председником Удружења родитеља несталих беба Србије.
“Ми смо дали шест предлога измена правилника о поступању са мртворођеним бебама, који до сада није постојао. Сео сам са својим колегама и направили смо дебату; свако је причао о свом проблему и дошли смо до закључка да болнице морају да направе правилнике које ће да устроје, да би могла да се спречи крађа беба.
Прво што смо предложили су видео надзори. Зашто? Зато што се често дешавало да су људи у цивилним оделима износили децу. Нико не проверава да ли је дете изашло са одељења, не постоји видео надзор који би испратио где је дете отишло. Не постоји, дакле, никакво праћење кретања. Обилажењем светских породилишта, анализирао сам како функционише систем праћења и закључио да свуда у свету постоје видео надзори који све прате.
Тражили смо и дефинисање правилника о преминулим новорођенчадима. Сада родитељи не могу да виде мртворођену бебу. Не постоји идентификација детета.
Једна од ставки коју смо предложили везана је за ДНК. Предложили смо да, ако дете премине, на лицу места одмах буде извршена ДНК анализа. Да томе присуствује отац или здравствени радник који ће искључиво само то да ради, а да му неко са судске медицине или патологије му асистира - дакле мора да буде присутно двоје људи. Узима се ДНК од бебе и мајке, два узорка се дају родитељима, један остаје у породилишту. Тако родитељи могу да провере негде другде или у иностранству, ако имају било какве сумње.
Наш предлог је и регулисање правилника о факсимилима и потписима лекара, али и регулисање правилника о транспорту новорођанчади,јер деца нестају од породилишта до неонатологије или на путу до гробља. Ко је возио, ко је био пратња? Не постоје путне листе, путни налози“, каже Чичаревић и додаје да ће се случајеви несталих беба, по његовом мишљењу, решити само уз помоћ усвајања ових наведених правила.
“Активно око 700 и нешто, а могу да потврдим да решених има 170. Нама за један предмет треба неколико месеци. Међутим, то зависи од предмета до предмета. Различита је документација, различито потписана, различито вођена. У неким случајевима су се служили чак и шифрама које су омогућавале несметану комуникацију породилишта и матичних служби.“
“Не. Никада. Никада нисам дошао до имена и презимена. И врло радо бих га дао јавности, али нисам никада дошао до неког податка.“
“Нема правила када је реч о друштвеним групама. У Крушевцу су буквално продавали децу за пасетину и кацу купуса. Једно дете је продато на крушевачком паркингу за 24.000 динара. Дакле, нема правила.“
Пријаве о рођењу су стизале празне, без имена мајке, без тога ко је пријавио, без матичног броја оца, матичног броја мајке. Не постоје бројеви. Не постоји број оца, мајке. За сваки документ, а болница мора да их има 20, постоји неки проблем. Притом, по правилнику из 2006. сви протоколи су трајна документација, чувају се трајно – отпусне листе, налази крви, крве групе, чувају се само десет година.
“Да. То је био пар са југа Србије, из Врњачке Бање. Али тих година закон је био јако неповољан за њих. Па су они с брда с дола покушавали, јурили папире. Међутим, тадашње министарство здравља их је ућуткало.
Свака четврта породиље је жртва. Не свака жена, већ свака четврта породиља.
Својевремено сам од монаха са Свете горе сазнао да су четири мушке бебе продате сектама - једно дете из Новог Сада, два из Београда и једно из Ниша. Исто тако, закључили смо и да крађа беба јесте трговина бебама. Односно трговина органима, јер од новорођанчеди се такође може узети бубрег и срце и пресадити се у друго дете. Имали смо и пријаву да су бабицама испадала деца, да су умирала на плочицама.
Да пре свега посете наш сајт. Да се обрате нама, како бисмо их посаветовали како да дођу до документације и помогли им.
Врло мало се бавим тим случајевима, али ми је веће задовољство да то радим јер су ми они жив доказ. Скоро су ми се јавили девојка и мушкарац са причом да су украдени. Они су урадили ДНК и дошли до резултата да људи који их чувају нису њихови биолошки родитељи.