КОНКУРЕНЦИЈА АМЕРИЦИ: Како је нафта довела земљу карневала у позицију да се ''бори за правду''
"Постоји само једна латиноамеричка земља с потенцијалом да се појави као конкуренција Сједињеним Америчким Државама са својим властитим правом, а то је Бразил", закључује Џорџ Фридман, оснивач Стратфора, компаније за стратешка предвиђања коју многи називају "ЦИА из сенке".
Колико су веродостојна ова предвиђања?
Бразил је дуго водио изолационистичку политику којој је погодовала географска локација земље - далеко од кључних светских економских и геостратешких зона - као и огромна територија и богатство ресурсима. Данас, Бразил је једна од највећих економија света.
У 2011. години Бразил је постао шеста највећа економија на свету, девети највећи потрошач енергије и седми највећи потрошач нафте.
Према подацима сајта америчке Централне обавештајне агецније (ЦИА) "The World Фацтбоок", Бразил представља пету земљу света по индустријској производњи, која за пар октава премашује руску и од које је у Европи једино већа Немачка индустрија.
И док се многе економије света још увек боре с економском кризом, бразилској економији се и даље предвиђа раст, за који је делом заслужан унапређење у нафтном и гасном сектору.
Највећи БДП Латинске Америке и Кариба
Само на Бразил отпада готово 55 одсто јужноамеричког БДП-а. Ако укључимо целу Латинску Америку и Карибе, удео бразилског износи чак 40 одсто.
Кључан актер међународних односа
Бразил је једна од држава оснивача БРИКС-а, који представља економско-политички савез Бразила, Русије, Индије, Кине и Јужноафричке Републике, о коме се данас све више говори као пандану ММФ-а.
Уз то, Бразил је члан организације УНАСУР. Реч је безбедносној и економској заједници која укључује све земље Јужне Америке, изузев Француске Гвајане која се води као француска прекоморска територија.
УНАСУР је јужноамерички покушај уније свих држава континента, који се од свих ранијих покушаја интеграције разликује по томе што не представља регионалну иницијативу Вашингтона, већ се ослања искључиво на властите ресурсе и дипломатске иницијативе.
Управо кроз механизме БРИКС-а и УНАСАР-а, као растућа економија Америке, Бразил има све предуслове да допринесе јачању безбедности и просперитета, како Јужне Америке тако и света, приступом који ће ујединити и приближити континент осталим светским цивилизацијама које теже изградњи једног другачијег и праведнијег света, који се не повија пред америчким диктатом.
Нафтна сила
Експанзији Бразила умногоме је допринела нафта. Од 2010. године Бразил постаје највећи произвођач нафте у Јужној Америци, с обимом производње на нивоу Ирака.
Трансформација од увозника до извозника сирове нафте постала је могућа захваљујући политици мешања етанола добијеног из шећерне трске с бензином. Нафтне самосталност је која је уследила драматична прекретница за бразилску привреду, толико да ју је бивши председник Бразила Луиз Игнацио Лула да Силва назвао "другом независношћу Бразила".
С открићима нових нафтних поља у протеклих неколико година, оптимисти сматрају да ће Бразил већ до 2015. године постати и највећи извозник нафте у Јужној Америци. Администрација председника Барака Обаме већ је изразила своју жељу за сарадњом у овој области, међутим Бразил је то одбио у корист две кинеске компаније чиме је јасно послата порука како Америци тако и партнерским државама БРИКС-а.
Бразил: За Јужни Атлантик без НАТО пакта
Враћајући се на анализу Страфора, Фридман на крају закључује да би Бразил могао да представља војно-економски изазов Америци ако развије сопствену ваздухопловну и поморску силу како би доминирао Атлантиком између своје обале и обале западне Африке.
То би резултирало таквим односом снага на Јужном Атлантику у којем Бразил не би само доминирао, већ би бразилске поморске снаге биле присутне с обе стране Атлантика.
Поред тога, Бразил се залаже за Јужни Атлантик без Североатланстког (НАТО) пакта, док је истовремено против стварања било каквог "Јужноатлантског пакта", по узору на НАТО.
Ипак, забринутост Фридмана није била без разлога. Бразилска влада већ је истакла нужност јачања морнарице, а као разлог навела заштиту нових нафтних налазишта. С тога су бразилске оружане снаге и морнарица у процесу су набавке четири француско-шпанске подморнице класе "Сцорпене", а у плану је и изградња нуклеарне подморнице уз помоћ Француске.
У овом тренутку, Бразил још увек заступа мање конфронтирајућу спољну политику када је реч о Сједињеним Америчким Државама. Међутим, у светлу онога што данас знамо о будућности Бразила с разлогом постављамо питање - До које границе да ће се Бразил држати такве политике ако постане очигледно да им САД стоје на путу?