Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

ДА БУДЕ ПОСЛЕДЊИ ЗАКОН СА ИМЕНОМ МРТВОГ ДЕТЕТА: Шта би подразумевао Алексин закон?

30.10.2015. 17:06
Пише:
СрбијаДанас/Ј.П.
Aleksa Janković
Алекса Јанковић / Извор: Фото: Facebook/Zahtevamo Алексин закон

Трагедија породице Јанковић дигла је велику прашину и довела до идеје за доношење закона закон којим ће се регулисати проблем вршљачког насиља - Алексиног закона.

Родитељи малог Алексе који је трагично страгао бацивши се са терасе стана због малтретирања вршњака, смогли су снаге да о својој трагедији проговоре после четири године. Њихова прича покренула је лавину коментара, саосећања, али и иницијативе - да се овај проблем дефинише законом који ће носити име страдалог малог јунака.

На интернету је покренута онлајн петиција да се усвоји закон којим би се вршњачко насиље строже контролисало, али и кажњавало. За само два дана петиција броји преко 12 хиљада потписа, а Алексиним родитељима подршка стиже са свих страна, па и преко друштвених мрежа. 

Међутим, шта би уопште значио и подразумевао Алексин закон објашњава Драгана Ћорић која ће у договору са Алексиним родитељима бити та која ће написати нацрт овог закона. 

"Интересујући се шта би заправо био тај садржај Алексиног закона, тако сам дошла до његових родитеља и након разговора са мамом покојног Алексе, дошли смо до закључка да они желе да се овако нешто не понови никад више и то је за мене била иницијална каписла", објашњава Драгана, која је доцент на правном у Новом Саду и председник удружења родитеља.

Aleksa Janković
Алекса Јанковић / Извор: Фото: Facebook/Aleksa Јанковић

Наставник губи лиценцу

Алексин закон као измена постојећег

Алексин закон неће бити посебан закон, већ ће се он односити на измене које ће бити унете у већ постојећ.

"Ми смо негде преузели праксу из аглосаксонских система да нешто зовемо нечијим законом, а да то свакако представља промену већ постојећег закона. Желим да извучемо најбоље из свих тих негативних искустава и да напишемо најбоље могуће механизме за заштиту деце од свега тога", објашњава она.

Лош образовни систем, који је у овом случају заказао, први је проблем који мора да се реши, јер кад је у питању вршњашко насиље, школе не поштују протокол за борбу против насиља, злостављања и занемаривања.

"Систем ком ми поверавамо децу је заказао. У разговору са његовом мамом дошли смо до закључка да би требало дефинитивно говорити о пооштравању одговорности и казне можда за све оне чиниоце, пре свега просветне раднике, диреторе школа који не поступају по тим протоколима. Школа је била друга кућа и безбедно место, али школе почињу да бивају све само не сигурна места", истиче Ћорић.

Прецизније, треба променити део који се односи на обавезе, права и одговорности наставника, а реч је о Закону о основама образовања и васпитања. 

"Наставници треба да сносе кривичну одговорност, јер се они налазе у улози надређеног у односу на нашу децу. Треба рећи и да је у питању исто част једне одређене професије. Губљење лиценце на одређено време или трајни губитак лиценце ако сте својим пропуштањем довели до тешке телесне повреде или смрти неког детета, је сасвим разумљива санкција. Зашто бисмо ми дозволили некоме ко је изгубио дете да на такав начин даље губи децу?", пита се Драгана.

Увођење надзора над вршењем родитељског старања

Осим одузимања лиценци наставницима, које ће се начи као предлог у овом нацрту закона, Ћорић предлаже да се уведе и надзор над вршењем родитељског старања.

"Чест је случај да се родитељи, пре свега деце насилника, не одазивају позиву школе. То је онај проблем са којима се све школе суочавају када покушавају да ступе у контакт са родитељима детета које има проблематичније понашање. Стога треба успоставити строжу контролу, јер се поставља питање: Где су права жртве, које неко гази, туче, нема ужину, отима му џепарац. Где су права такве деце?", пита се она.

"Ја само желим да ово буде последњи закон и последња промена закона коју ћемо називати именом неког мртвог детета. То што се дешава превазилази границе хорор филмова", закључује Ћорић.