ДА ЛИ ЈЕ ОВО ОБЕЋАНА ЗЕМЉА ЗА СРБЕ: "Месечно уштедим 500-700 евра, али шокирао ме један услов!"
Све више Срба у ову земљу одлази да ради иако знају да их посао не чека, нити имају познаника који би им помогао да се снађу. Ево како се један Србин снашао у земљи која је све популарнија за посао међу српском омладином.
Без иједне идеје, иједног познаника, обећаног посла, Ђорђе се са једним кофером у руци упутио на Малту. Једино што је имао на том путу у непознато, био је његов друг, једнако решен да поносно дигне руке од статуса незапосленог дипломца и заради нешто више од онога колико му је довољно да преживи.
Са картама у једном правцу били су спремни на разочарење, али и напоран и тежак рад надајући се да ће га уопште и бити за њих. То је била њихова обећана земља, то је за њих била Америка.
"Желели смо да стекнемо нова искуства, осамосталимо се, мрднемо даље од куће, али, пре свега, да зарадимо. Једина реална опција била нам је Малта. Близу је, није скупо до ње доћи, а службени језик је енглески. Све што смо читали о томе биле су или полуинформације или дезинформације, па смо одлучили да потражимо неки контакт. Није тешко наћи некога ко зна некога на Малти", прича Ђорђе Деретић, Србин који већ осам месеци ради на Малти.
20.000 Срба живи на Малти?
Информације које су добили биле су обећавајуће. Једино што је преостало јесте да се помире са тим да иду у "свет" странаца.
Међутим, испоставило се да су стигли у прави српски гето.
"У минибусу до Будимпеште од нас седморо који смо ишли на Малту било је петоро Срба, тако да можеш да замислиш колико нас долази овде. Како сам сазнао, овде живи скоро 5% Срба од укупног становништва, што је око 20.000, а тек колико има оних који нелегално бораве. Главно место где Срби долазе је Буџиба, то је прави српски гето, али нас има и на сваком ћошку."
Тражили му рендген плућа, јер је из Србије
Док је прикупљао неопходне документе, имао је један крајње необичан услов који је морао да испуни.
"Поред обавезне документације које су ми тражили (уговор, потврду из агенције, копију пасоша, уговор о стану,потврду власника стана да ту пребивам, копију личне карте власника стана, и попуњене формуларе), захтевали су да одрадим и предам им рендген плућа, јер је, како су ми објаснили, Србија земља са високим ризиком од туберкулозе. Без тога није било могуће да добијем радну дозволу”.
До посла се најефикасније стиже преко агенција, првенствено ако је у плану боравак дужи од три месеца. Агенција издаје радну дозволу која важи до годину дана. Када су урадили све што је било до њих, остало је да чекају, и чекали су на позив данима. Од десетина послатих биографија, добили су одговор само на један.
"Сва срећа, цимер нас је препоручио на неколико места. Друга су примили у једном ресторану, где и данас ради, а ја сам радио и у ресторану, и кетеринг и на грађевини, што је најтеже зарађени новац, али ништа нисам налазио где бих могао да се задржим. Месец дана касније, запослио сам се у једном ресторану, где сам одмах потписао уговор и добио потврду са којом сам могао да аплицирам за радну дозволу", прича Ђорђе.
Ипак, дозволу још увек чека.
"Генерално, тешко се добија дозвола, мада нема правила, знам неке који су је добили после месец дана. Лакше се добија у грађевини, јер то Малтежани неће да раде. Ствар око агенција за запошљавање је да једино оне хоће да гарантују за тебе, да ти дају уговор, да би могао да аплицираш за дозволу, али оне не издају дозволе. Агенције од послодавца за нас узимају рецимо 7 евра на сат, а нама дају 4 евра. Зато оне имају интерес да ми добијемо дозволе", објашњава Ђорђе.
Поред овог посла, Ђорђе ради још један, у другом ресторану.
"Откад овако радим, готово да немам слободан дан. Будем слободан или преподне или увече ако не радим на једном од послова. Напорно буде, заиста. Што се људи тиче, прилично су љубазни, опуштени и генерално прихватају странце."
Уштеди од 500 до 700 евра месечно
Месећни трошкови које има не разликују се много од оних у Србији, али се зато разлика у плати и те како осети.
"Месечно плаћам око 300 до 400 евра за стан, превоз, храну и остале месечне издатке. Све преко тога могу да одвојим са стране, што буде од 500 до 700 евра уштеђевине. То је изводљиво уколико се ради 12 и више сати дневно, што често значи два посла, и мало слободних дана. Некад помислим да се не исплати, јер ово није живот. Али, кад бих у Србији толико зарадио?", пита се Ђорђе.
"Малта није обећана земља, није ни нешто лепа, ни уређена, али није лоша за живот. Послодавци гледају да ти закину где стигну и да ти плате мање, али је опуштеније. Људи живе нормално од свог рада, без статусних разлика. Мени се свиђа. И знам да је ово свесна жртва зарад, можда, неке боље будућности", закључује Ђорђе.