Да ли знате како је настао израз "У*рати мотку"? Ево одговора

Израз "У*рати мотку" има корене у војсци и рату. Почетком 20. века ратна стратегија је и даље била борба прса-у-прса, иако је ватрено оружје већ одавно могло да потисне потребу за тим.

Војник истрчи из рова и право на стационарне митраљезе и хаубице, па ко преживи, добије орден и тапшање по рамену. У Првом светском рату, као и Балканским ратовима то је био случај и у нашој војсци. Дешавало се често да у тој фрци и јуришу на ровове неког војника "притера". То је био озбиљан проблем за концентрацију, а самим тим и за живот и здравље дотичног војника. Зато су пре сваког пробоја и јуриша војници добијали оброк, а уз оброк и лакши лаксатив како би се "испразнили" пре битке.

Пошто не могу стотине или хиљаде војника да "раде радњу" посвуда (можда би се после битке повукли на исти положај), ископавали су велике рупе у земљи, преко тих рупа би попреко биле постављене мотке на које би војници сели и "обавили дужност". После сваке "смене", рупу би засипали негашеним кречом, ради дезинфекције, па следећа "смена" и све тако док сви не заврше, онда би рупу затрпавали и кретали у бој. Поред сваке рупе би стајао подофицир, најчешће наредник, који би пазио да нико не "обави посао" на мотку, јер после тог војника треба да дође следећи који треба да седне на њу.

Казна за војника који унереди мотку је била десет удараца бичем. Дакле, када би војници видели да неки њихов колега добија батине и питали зашто га кажњавају одговор би био "У*рао је мотку". Тако се тај израз "одомаћио" у нашем народу и постао синоним за сваку грешку која може појединца скупо да кошта.

Одговор на ово питање нашли смо на сајту Вукајлија.

А ако вас занима како је један отац у*рао мотку коментаром на Фејсбуку своје кћерке, кликните ОВДЕ.