ДИЛДО СТАРИЈИ ОД ПЛУГА: Запањујуће порекло сексуалних помагала

Порнографија - 33.000 ПНЕ

Пре неколико година, археолози су наишли на перверзну праисторијску статуу. Изрезбарена је од мамутове кљове и на њој је представљен женски торзо са, па ајде рећи ћемо, чудним сексуалним деловима. Иако је тачно порекло тешко утврдити, процењује се да је стара преко 35.000 година. Што значи да је неко направио пре него што је настала религија. То даље имплицира да је човек застао да размишља о смислу живота, пошто је прво апсолвирао секс и сликовито га приказао. Да се човек запита...

Дилдо - 23.000 ПНЕ

Дилдо се може сматрати једним од старијих људских изума који никада није изашао из моде. Чак је постојао и пре настанка пољопривреде - што значи да су тада људи више волели секс, него леба да једу.

Најстарији дилдо је направљен пре 26.000 лета. Археолози их налазе стално - као да су људи у праисторијској ери секс сматрали сасвим природном потребом које се не треба стидети. А онда смо еволуирали...

Лубрикант - Античка Грчка

Обзиром да антички Грци имају репутацију уживања у телесним отворима који немају природну лубрикацију, не изненађује то да су морали да смисле неки начин подмазивања.

Маслиново уље је решавало ствар и постоје подаци да се користило у сексуалне сврхе још у 350. години пре нове ере. У Аристотеловом делу "Историја животиња" он помиње лубрикант, наводећи да је уз клизавији секс мања вероватноћа зачећа. 

Гејшине куглице - 500. година Н.Е.

Порекло Гејшиних лоптица није сасвим утврђено - све што знамо је да су се мистериозно појавиле негде око 500 година нове ере и првобитно су коришћене за задовољавање мушкараца. Жене су брзо провалиле значај овог изума, па су ове лоптице почеле масовно да се користе. У тим данима, широм азијскотг континента, Гејшине лоптице (познате и као Бен Wa или Рин Но Тама куглице), биле су најпопуларнија справа која може да повећа задовољство током секса или да зачини играње са самим собом. 

Прстен за пенис - 1200 Н.Е.

Није било лако старокинеском племству. Не само да су морали да се боре са убиственим заверама и монголским инвазијама, већ су имали и обавезу да свакодневно задовоље своју жену, љубавнице и бројне конкубине. Можда звучи забавно, а вероватно је и било, али била је то напорна работа са једним циљем - експресним настављањем лозе. Уколико не би убрзо добили наследника, неки млади принц би их свргао са позиције. У тако стресним околностима, перформанс у кревету је био, најблаже речено, тежак. И зато, направљен је прстен за пенис. Направљен од капака козе, са све трепавицама, овај прстен је омогућавао крунисаном вршњаку да деље сатима.

Кондом - око 1560. године

Да ли су наши давни преци користили кондом? Можда, јер постоје докази који показују да су мушкарци стављали нешто на свог вршњака, али не зна се да ли је то заиста користило у контрацептивне сврхе.

Ако се држимо модерне дефиниције, први веродостојни податак о коришћењу кондома датира тек из 1564. године. Таман што је једва преживело кугу, средњовековно човечанство се сусрело са епидемијом сифилиса. Људи су панично почели да траже начин да имају секс, а да то не резултира смрћу. Габриел Фалопио понудио је решење - ланена постељина потопљена у хемикалије. Пошто би се добро осушила, тканина би се обмотавала око мушког поноса и воала - ето првог кондома! Можда не звучи као нешто посебно, али деловало је. Спровео је студију у којој је учествовало 1.100 добровољаца и нико од њих није запатио ову опаку полну болест. Шта је Европа урадила да би му се захвалила за ово невероватно откриће? Назвала је део наших репродуктивних органа по њему.

Вибратор - 1869. година

Викторијанско доба је било другачије време. Британци су владали светом, машине су имале парни погон, а лекари су хистеричне жене лечили тако што су их сексуално задовољавали прстима. О да, женска хистерија је била званична болест, а њено лечење захтевало је да квалификовани медицински радник трља пацијенткињину оазу задовољства све док она не би експлодирала у оргазмичној сласти.

Али пошто је докторима било напорно да задовољавају своје пацијенткиње (вероватно зато што нису добијали ништа заузврат, кхм, кхм...), они су на челу са Џорџом Тејлором, измислили први, парни, вибратор. Иако ова верзија није била нарочито примамљива, поставила је основну идеју за стварање електронског вибратора 1880. године. Домаћице су полуделе за овом справом и она је дуго сматрана медицинским помагалом, пре него сексуалном играчком. Када су вибратори почели да се појављују у раним порно филмовима, мужеви су схватили чему он заправо служи и ставили тачку на то. Јер, као што и сваки мушкарац зна, последња ствар која мужу треба је сексуално задовољна жена...

Ректални проширивач - 1892. година

Френк Јанг је био човек са визијом која се састојала од тога да створи ствари које људи могу да стављају у свој или ректум других људи. Направљен 1892, али произведен тек на крају века, његов "Ректални проширивач" је био застрашујући изум од 11.4 цм бола, дизајниран да иде тамо где сунце не сија. Замишљен као лек за хемороиде, справа је прихваћена од стране лекара и чак рекламирана у цењеним медицинским часописима.

Људи би можда и поверовали у лековитост овог ректалног дилда (назовимо га правим именом), да није било веома сугестивног упутства за употребу. Свеједно, током 40 година, овај викторијански изум продаван је широм САД, док га 1938. године Савезни закон за храну, лекове и козметику није забранио због лажног рекламирања.

Лутке на надувавање - 1904. година

Идеја да се женско тело, или бар њен најбитнији део, замени неживим предметом досеже чак до 17 века, када су француски морнари измислили "Даму за путовања" - скуп крпа која је једино носталгичне морнаре подсећала на жену. Али тек када је патентирана гума, настао је модел који подсећа на данашњу лутку на надувавање. 1904. године, алхемичар Рене Швабл састао се са Др.П у Паризу, који је направио лутке на надувавање за господу која не могу да нађу женску особу за полну "егзекуцију".

После мање од четири године, компанија је почела масовно да производи ове лутке, са опцијом наручивања лутака израђених по жељи, које "могу да личе на било коју особу, живу или мртву", што је био један од најузнемиравајућих мотоа у историји маркетинга.