ДОБРО ИЛИ ЗЛО? Које ће лице Наполеона победити два века од његовог пада?
И два века након битке код Ватерлоа, француски император Наполеон Бонапарта изазива амбивалентна осећања - једни га оптужују да је био освајач и диктатор, а други га бране тврдећи да је постигао велике ствари, као што је француски грађански законик (Цоде цивил).
Први му замерају "безграничну власт", потоњи истичу да је "ширио вредности Француске револуције".
Под куполом палате Инвалида у Паризу, где се налази његов ковчег, посетиоци изражавају амбивалентна осећања која славни император и даље подстиче у својој земљи, два века након пораза у бици код Ватерлоа. "За мене Наполеон је истовремено и зло и добро", објашњава Алом Удри, студент историје који је дошао са пријатељем у обилазак маузолеја. "Наполеон је спровео значајне реформе, повратио је славу Француске, али је ипак превише људи жртвовано за његове снове о величини", истакао је он.
Фасцинација или одбојност?
"Наполеон Бонапарта у Француској изазива фасцинацију, али и одбојност", закључује Давид Шантеран, историчар и уредник магазина "Наполеон први". Као и у Русији, Кини, Пољској, па чак и Великој Британији, архинепријатеља Француске, "постоји велико интересовање за Наполеона, човека који се сам пробијао до врха", наводи он.
Легендарни живот великог војсковође
Реконструкције Наполеонових битака увек привлаче огроман број знатижељника, његови обожаваоци праве колекције рукописа, кошуља, па све до ноћних посуда са његовим ликом. Његова изузетна судбина, његова смрт на Светој Јелени, његове жене, од Жозефине до Марије Валевске, потхрањивале су "легенду".
"Свакодневно се објави барем једна књига или чланак о њему, а досад је снимљено више од 1.000 филмова у којим се лик "Орла" појављује", истиче историчар Жан Тилар који је држао катедру за студије о Наполеону на Универзитету Сорбона од 1961. до 2002.
Поводом 200-годишњице Ватерлоа, у Француској су Наполеону тренутно посвећене четири велике изложбе. Не мали је број и оних који према славном императору и војсковођи осећају јаку одбојност, што је последица туробних историјских чињеница као што су повратак робовласништва 1802. и 700.000 мртвих у наполеоновим ратовима. Можда због тога у Паризу има пуно улица у славу његових победа, али ниједне авеније, ни булевара који носи његово име, само једна скромна улица Бонапарта.
За Шантерана, преокрет се догодио после Другог светског рата. Пре њега се углавном величао "Наполеонов изузетни животни пут, његова тежња за еманципацијом маса". Али након рата, Французи су "почели да га сматрају претечом великих диктатора XX века и да га пореде са Хитлером и Стаљином", објаснио је он.
Шта би било кад би било?
Наполеон је капитулирао 18. јуна 1815. на бојном пољу код Ватерлоа поражен од Седме коалиције којом су командовали војвода од Велигтона и Гебхард фон Блихер. Али, шта би било да је Наполеон победио у тој бици?, упитали су се неки историчари који не сумњају да би се "Орао" одмах припремио за наредно освајање, сањајући француско царство које се простире до Кине.
Да је којим случајем Француска у 19. веку успоставила своју доминацију над Европом, Немачка у то време не би никада толико ојачала. "Немачка вероватно не би ни била у позоцији да изазове два светска рата", закључио је немачки историчар.