ДОКТОР ФИЛГУД: Физички активна деца развијају радне навике и самодисциплину

У оквиру акције „Здраво здравље“ нашег портала Србија Данас, разговарали смо са доктором Сашом Плећевићем, јавности познатијем као Доктор Филгуд. Са њим смо причали о здрављу деце и добили савете везане за исхрану и физичку активност.

Оно што посебно истиче, а везано је за физичку активност и бављење спортом, јесте да дете од самог рођења почиње да бива физички активно.

РЕШИТЕ ТЕСТ И САЗНАЈТЕ: Да ли ваше дете оно што га мучи решава храном

- Никада није прерано да се започне с усвајањем здравих навика и едукацијом о важности физичке активности. Студије показују да већина деце која се баве спортом и физички су активна у детињству, задрже такве навике и кад одрасту. Физичка активност има позитиван учинак на развој – деца која се од малена баве неком спортском активношћу, већ у раној животној доби развијају радне навике и самодисциплину. Са друге стране има позитивну улогу и у емоционалном развоју деце будући да олакшава и процес њихове социјализације. Супротно, неактивно детињство, може озбиљно да наруши здравље како дете постаје старије - каже доктор Филгуд.

Чим се дете роди почеће да ради одређене вежбе. Ту постоје редовне физијатријске контроле, где се деци препоручују вежбе. Затим, када деца проходају, родитељи треба да примете да ли постоји нешто неуобичајно, мада се то уочава на редовним лекарским прегледима. Са спортом треба кренути отприлике са 4 године. А то су они спортови који служе за развијање моторике. У суштини, дете треба кроз игру да развија моторику, концентрацију, социјализацију, креативност и спортску интелигенцију. Спортови који се препоручују су пливање и спортови попут каратеа, џудоа, теквонда...

ОСТАНИТЕ ЗДРАВИ: Младима до краја маја на располагању чак 38 БЕСПЛАТНИХ програма

- Сваки спорт може да буде добар за мало дете ако се са њим ради добро на пољу здравља и ако је тренажни процес добар и прилагођен његовом узрасту. Са друге стране, сваки спорт може да буде лош, ако се здравствено ради лоше и ако на пример професори физичке културе са њим раде на погрешан начин. Сваки спорт је препоручљив, ако се у том првом узрасту ради на адеквата начин. У каснијем животном добу деца прелазе на спортове које желе и у којима су најбољи. А у тим спортовима је јако битан тренер и доктор - њихов заједнички рад. Посебно бих нагласио да се у главу детета не убацују амбиције родитеља које на неки начин представљају малтретирање детета, а постоје такви примери. Свакако родитељи то не раде намерно, већ несвесно.

Циљ пројекта који спорводимо у оквиру акције "Здраво дете" је управо сузбијање агресије. Да деца мање проводе време играјући игрице на компјутеру, игрице са убијањем и насиљем и да буду више у спорту и дружењу. Јер физичка активност апсолутно позитивно утиче на смањење анксиозности, агресивности и нервозе код најмлађих.

Истрживања су показала (Форд и сарадници) константан тренд пораста броја деце у предгојазности и гојазности у последњих 20-ак година на светском нивоу. И то са порастом између 10 и 40 одсто како у развијеним, тако и у неразвијеним земљама.

Око 60-85% гојазне деце школског-препубертетског узраста остају гојазна у одраслом добу, што доводи до раније и чешће појаве хроничних незаразних болести (хипретензија, рана атеросклероза, дијабетес мелитус тип 2), као и других ендокриних, ортопедских и психосоцијалних поремећаја. Удруженост гојазности и ових обољења у тако раном животном добу проузрукује скраћење очекиване просечне дужине живота.

МЛАДИ СУ СВЕ ГОЈАЗНИЈИ: Деци не недостају вежбе за тренинг да би била здрава!

- Неправилна исхрана и велика количина сокова који се пију - газираних и негазираних, као и слаткиша које деца једу. Такође, велика количина белог брашна и пецива. Постоје приче родитеља: "Дете је гојазно, а не једе много слаткише, али попије две литре сока..." То је управо оно о чему говорим.

Наравно да постоје и генетске предиспозиције, оне су јако важне, али ако су родитељи гојазни дете није осуђено да буде гојазно. Овде се ради о култури живљења. Ако су мама и тата гојазни и једу често, и дете ће се уклопити у тај модел и јешће често. Овде се ради о едукацији родитеља као једног од узрочника гојазности код деце.

- Апсолутно неопходна намирница и без хлеба не може да се живи. Али хлеб треба да буде интегрални, црни, и са житарицама. Без угљених хидрата човек не може да живи. Када неко каже да угљене хидрате не треба јести то су глупости. Па како да живимо? На салатама и протеинима? Тако не може да се живи, наше тело тражи протеине. Енергију! Од чега? Ако не једемо слатко, ако треба да избацимо воће, ако треба да избацимо хлеб, како ћемо тако живети? Нашем телу требају угљени хидрати. Али сложени угљени хидрати. Значи не уносе се прости шећери, а то су бели хлеб, бело брашно, слаткиши, то треба избегавати. Може понекад наравно, али треба избегавати.

- Умерено и свести на минимум. Али никако не треба забрањивати, може понекад.

- Никако, апсолутно никако! Неопходно је консултовање са доктором педијатром или нутриционистом који се бави исхраном деце. Никако без надзора или по принципу "мајка је чула од друге мајке" чије је дете смршало. Посебно кад су у питању мала деца!

ОПРЕЗ: Родитељи, водите рачуна о скривеном кофеину - штетан је за младе!

- Децу треба подстицати да једу, али никако на силу. Ја сам био неухрањено дете. Нека деца су мршава, а доста једу. Ту се ради о конституцији. Ако деци буквално на силу убацујете храну у уста, створићете још већу аверзију. Треба бирати оне намирнице које деца воле, стално причати о храни да је битна, пронаћи прави начин. Али понављам, никако на силу и претњама.