Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Zvečan

ДОМАЋИ ФИЛМОВИ: Најдивнији цитати из НАЈПОЗНАТИЈИХ ПЕСАМА наше кинематографије!

25.06.2015. 15:57
Lajanje na zvezde
Лајање на звезде / Извор: Фото: Youtube Printscreen/KomunaOfficial

Сви ви што маштате о срећи, вас води пут у велик' град. Ви нисте први, нити трећи, о њој машта свак'. Јер свако потајно се нада да нађе остварење сна. И ви ћете први бити мада са вама нећу бити ја.

Некада се догоди да се релативно неопознати музичари и нека песма прославе због изванредних филмова. Међутим, постоје и обрнуте ситуације, где музика надмаши одређено филмско остварење. Како год било, ово су песме које, чак и ако су неке од њих старије, радо волимо да чујемо, и пријају нашој души, у крајњем случају, јер нас сећају на нека давно прошла времена.

Свиће зора у суботу, дан долеће из даљине. Сиромаси овог краја чекају да сунце сине, чекају да сунце сине. Јој ојој, јој ојој... За Београд фирмом Крстић управо се народ спрема. Све разлоге за пут има, само среће ваљда нема, само среће ваљда нема. Нема, јоој... Несрећник сам од малена, од све муке песме певам. Волео бих, мајко мила да све ово само сневам, да све ово само сневам. Јој, јој, јој, јој! (За Београд; Ко то тамо пева)

Дуго ходам већ кроз мој родни град. Изгледа ми да већ је пао мрак. Мој град је леп када је дан, ал' уморан је и треба му сан. Свечане беле кошуље зову ме сад на прославе, ал' ја их више не чујем, одлазим сама, нестајем. Пењем се на брег да отерам мрак. На брегу је кип, у руци му мач. И чује се смех и чује се плач, и види се Беч и види се Драч. (Аница Добра - Свечане беле кошуље; Црни бомбардер)

Кажи, зашто ме остави  срце испуни тугом, кажи зашто заборави љубав сву нашу ти. Другом када си отишла осмјех крио је боли. Ипак тихо си плакала кад се растасмо ми. Сви моји дани тужни су без та два ока блага. Врати се, скрати патњу ту, све ти опраштам, драга. Кажи зашто ме остави, сруши све дивне снове. Кажи, зашто заборави љубав сву нашу ти. (Ана Софреновић - Кажи, зашто ме остави)

Ја хоцу живот, бољи живот, да га зграбим попут тигра. Живот није дечија игра. Ја хоћу више, хоћу боље још, хоћу све па ако буде. Што то вреди кад не спадам у тај сој, јер живот тражи боље људе. Ја хоћу живот, све ил' ништа. Хоћу главни згодитак - то мој је мото, али шипак. Нешто ипак ту не штима, живот није лото. (Дадо Топић - Бољи живот)

Можда смо ја и ти дивљи и ничији, можда нас је туга заувек везала. Кажу нам да смо сви рођени једнаки, једнаки пред Богом и под звездама. Чујем марсирају заставе, звоне кораци у овој ноћи, небо ноћас ратује, а ти ме не питај никада о самоћи. Сањам, сањам да си ту ко да летим на златном ћилиму. Сањам, Бог нас проклео, све нам дао, а срећу нам је узео. (Пилоти - Заборављени)

Синоћке, синоћке те видо' Зоне, леле Зоне, где се, где се премењувас Зоне, леле Зоне. Где, казуј где, где самујеш, море. Нећу ти лажем, бре, кол'ко те искам, бре. Под твој јелек, ту да зимујем. Беле груди, ту да летујем. Леле туго сестрице, ја је видо' мори, леле туго. кази туго чија је, ја си знајем, леле моја није. (Војин Цетковић - Зонина песма; Зона Замфирова)

Пробала сам све ја, и волела и патила, лутала данима по неким туђим земљама. Остао само си ти, нестаје ми храбрости. Са тобом лако је све, без тебе морам живети. Месец је сам пловио милион дугих година. Месец је сам пловио, што не бих и ја. Смејем се облаку, а бол на сваком кораку. Речи ми застају, ја знам да све издржаћу. Сама у постељи, снови нису довољни. Ако није болело, срцу није пријало. (Соња Савић - Месец је сам пловио; Црна Марија)

Све велико постало ми мало. Све бих хтео, а и све ми смета. Одједном је све тесно постало, од одела до целога света. На све чет'ри имам своју страну. У бескрају мисли ми се гнезде. У небу се огледам по дану, а увече пролајем на звезде. Да ме хоћеш тада би знала да је дошло време на овом небеском сату. За љубав сад је право време. Ја цу за тебе направити ниску звезда. (Све велико постало ми мало; Лајање на звезде)

Сви ви што маштате о срећи, вас води пут у велик' град. Ви нисте први, нити трећи, о њој машта свак'. Јер свако потајно се нада да нађе остварење сна. И ви ћете први бити мада са вама нећу бити ја. (Сви ви што маштате о срећи; Маратонци трче почасни круг)

Ко је она луда глава што до подне увек спава, рефлекс му је као муња за њим јато риба цуња. Он је мудар, храбар, вози, тако треба. Он је мудар, храбар, лудо вози. Ко је даса у екстази када преко стотке гази. Он је шмекер светског гласа за њим шизи цела маса. Ко је онај страшан баја цица-маце што одваја. Лудо вози, лудо воли ко ће лудом да одоли. Floyd, Floyd, Floyd, Floyd, Floyd (Дадо Топић - Floyd; Национална класа)

Мирише ноћ, далек је сан, а ја сам сам. Желим да знам да воли га, да је заборавим. Писаћу све, све стихове од прашине и дати једну песму коју ником нисам дао пре. Поклонићу јој небо и звезде сребрне, а кад се јутро роди сунце ће јој рећи све. Поклонићу јој љубав и рано пролеће. Даћу јој све што жели само нека буде као пре. (Вампири - Поклонићу јој небо; Ми нисмо анђели)

Чекамо зору да нам сване, бојимо маштом сиве дане. Добротом лечимо туђе ране за кап љубави да нам кане, за мало среце на длан да стане. Хајде само да желимо да падају топле кише, да љубимо мало више док мирише дивља нана. Да се сретну сам и сама и да сањамо свет у боји, да будемо увек своји. Моћ и богатство ствари су мале ако нам спокој нису дале. Уз разговор и мало добре шале, ако немамо благо лично, једино благо, срце породично. (Жељко Самарџић - Срце породично; Породично благо)

Треба ли ти, деда ораха и меда? Треба ли ти, тата стални пос'о, плата? Је ли нова младост - лудост или радост? Је ли човјек дјете све до шездесете? Луд, збуњен, нормалан! Свуда око мене музика и жене. Не бих баш да свирам, ја бих да студирам. Питања ме муче, вучем их из куће. Гомила проблема, а ријешења нема. (Дино Шукало, Дино Шаран, Алмир Курт - Луд, збуњен, нормалан)

Слушај, љубав и мода зову нас сада на свој ведри карневал. И зато слушај, љубав и мода, песма и шала, то је све што волим ја. И зато дај своју малу руку сада мени ти, јер мода то је шлаг, а љубав сладолед. (Ђуза Сојиљковић - Љубав и мода)

Стигао је дан када  почиње сан и сад један глас чујемо. Кроз светло и мрак јасно видимо знак који води нас стрпљиво. Ми идемо, ми учимо и заједно ми чувамо и ватру и понос. Ни страхове ни поразе сад немамо, јер не мозе се срушити наш понос. Немамо страх јер смо видели сјај и кроз маглу и кроз победе. У добру и злу сад смо заједно ту, наше судбине плету се. Ми сањамо, ми гледамо и никада ми не дамо да победи туга. И ослонац уз раме је док мисли су нам калдрме. У срцу нам је љубав. (Ђорђе Давид - Стигао је дан; Војна академија)

Само мало, мало би те так'о, мало нећу јако,мало би те само 'нако. Када тебе видим ја иде све до ђавола, јој. Сукњица ти малена,виде ти се колена, јој. Сваке ноћи сањам да си моја сва, и сваког бих дана да те љубим ја. Када тебе гледам ја, хвата ме љубомора, их. Ти имаш неку чудну моћ, мили Боже упомоћ, јој! (Магнифицо - Само мало; Монтевидео)

Бели лукац и љута паприка, а на увце стара 'армуника, да ми свира, да ми срце дира, да ме сети на мој родни крај. Плови лађо, плови бела лађо, свет је џунгла, ја се ипак снађо'. Свет је џунгла, опасна, велика, јер ја вучем гени из свој родни крај. Успори, еј, животе, сад успори, сад кад треба да се бори моје срце као храбри лав. Отвори, врата славе ми отвори, па шта кошта и нек' боли, само да сам први ја, ја, па ја. Нит' ожењен, нити сам удовац, ал' сам зато стари срцоломац. Свет је леден, а ја ледоломац, јер ја вучем гени из свој родни крај. (Милан Лане Гутовић - Бела лађа)

На срцу ми лежи једна стара рана која неће из недара нигде, па се срце пита моје без ње живети како ли је, како ли је? Иди, иди несанице, да не видим твоје лице, да ми зора бол не ствара. Иди пусти ме да је одсањам. (Никола Којо - Несаница; Ивкова слава)

Шутка и Топаана имаат една мана - што не се во Индија. За да види Кришна што е тоа живот на весела долина. Јас сум шетал, јас сум бил на запад дури до Германија, за да најдам парче леб за мене и за мојата фамилија. Ех, да имам, ко што немам, па да купам бел коњ. И да јавам, дење ноке, и на јаве, и на јаве и на сон. Секој од нас има своја звезда што го прати дур е жив. Кога свети јако, човек има срећа, кога гасне судбина. Ех, да имам, ко што немам, ке ти купам кревет за да спиеш ти со мене иљада и, иљада и една ноћ. (Влатко Стефановски - Gypsy сонг; Циганска Магија)

Уколико вам је ово било интересантно, можда ће вам се допасти и најдирљивији Балашевићеви цитати (више информација на ОВОМ линку)