Проширење мора да се настави док има држава које желе да буду чланице ЕУ
Како су оценили учесници конференције “ЕУ и Западни Балкан”, због проблема унутар Европске уније и изазова на њеној периферији немогуће је предвидети када ће следећа држава и група држава бити примљена у чланство, али тај процес, свакако, не сме да се заустави ни под каквим изговором.
Дугогодишњи комесар за проширење ЕУ Гинтер Ферхојген, који је својевремено припремио терен за пријем држава централне и источне Европе, сматра да ЕУ, уколико озбиљно размишља о својој будућој улози у свету, нема алтернативу политици проширења.
”Идеја европског јединства припада свакој нацији у Европи и зато питање која држава може да буде део процеса не захтева одговор заснован на милосрђу, већ чињеници да све европске нације имају једнака права да, уколико деле вредности и испуњавају услове, могу да постану чланице”, рекао је Ферхојген.
Он је подсетио да су сукоби на Косову, а данас тај утисак појачава и криза у Украјини, створили широко уверње да мир у Европи није нешто што се подразумева, те да је процес евроинтеграција једини инструмент који може да гарантује дугорочну стабилност.
“Суштина ЕУ је у миру. Да, она има везе са економијом, владавином закона и просперитетом, јер мир није све, али ничега нема без мира. ЕУ је пре свега, дакле, мировни пројекат”, казао је Ферхојген.
Без нових чланица криза би била драматичнија
Према његовим речима, проширење се не може користити као жртвени јарац када се објашњавају узроци економске кризе унутар ЕУ, јер би та криза, како је уверен, била још драматичнија да пре једне деценије није примила нове чланице.
“Морамо да променимо свест и концентришемо се на суштину. Проширење није нешто што можемо али не морамо да урадимо, оно просто мора да се настави ако има држава које желе да се учлане”, рекао је Ферхојген.
С друге стране, пише НСПМ, постоји замор и председник Европске комисије не ставља проширење високо на своју агенду. Можда је тачно да проширења ЕУ неће бити у наредних пет година, али то не значи да не треба да буде политике проширења, истакао је он.
Правила за приступање ЕУ су се, како је констатовао, последњих година променила, јер земље кандидати сада имају покретну мету и пооштрене услове, међутим суштина остаје непромењена - уколико постоји прогрес на терену, биће и позитивног одговора Брисела.