ОД СЛОБЕ ДО ДАНАС: За председника државе надметало се невероватних 32 кандидата!
Прошло је тачно 26 година од првих вишестраначких избора. Редовни избори до сада су одржани четврти, а ванредни 7 пута.
Први директни, вишестраначки избори за председника Републике Србије одржани су 9. децембра 1990. Убедљивом већином победио је Слободан Милошевић. Право гласа је имало 7.033.610 грађана уписаних у бирачки списак. На изборе је изашло њих 5.029.123, односно 71,5 одсто.
За положај председника Србије надметао се невероватан број од 32 кандидата. На тим изборима бирало се између 15 листа:
- СПС - 2.320.587 (77,6 одсто) гласова - 194 мандата;
- СПО - 794.789 (7,6) – 19
- ДС - 374.887 (3,8) – 7
- ДЗВМ - 132.726 (3,2) – 8
- СДА - 84.156 (1,2) – 3
- Партија за демократско деловање - 21.998 (0,4) – 1
- Народна сељачка странка - 68.045 (0,4) – 1
- ДСХВ - 23.630 (0,4) – 1
- Српска демократска странка - 32.927 (0,4) – 1
- Странка Југословена - 21.784 (0,4) – 1
- УЈДИ - 24.982 (0,4) – 1посланик
- Демократска реформска странка Муслимана - 3.432 (0,4) – 1
- СРСЈ за Војводину - 71.865 (0,8) – 2
- Странка савеза сељака Србије - 52.663 (0,8) – 2
- Група грађана - 456.318 (3,2) – 8
Наредни су били 20. децембра 1992. Ванредни избори одржани су пошто је 27. априла 1992, након распада СФРЈ, проглашена СР Југославија.
Након тога, наредни, опет ванредни, били су 19. децембра 1993. Одржани су након што је председник Србије Слободан Милошевић у октобру те године распустио скупштину "због блокирања механизма за одлучивање". Највише мандата освојила је СПС (123), други је био ДЕПОС са 45 освојених посланичких места у републичком парламенту. Ти избори су на место премијера довели Мирка Марјановића, а његова влада је једина издржала цео мандат.
Кроз 4 године, тачније 21. септембар 1997. одржани су наредни, а изборе је бојкотовало 16 странака међу којима су биле и Демократска странка, Демократска странка Србије, Грађански савез Србије и друге.
ВАНРЕДНИ ИЗБОРИ 2014: Како смо гласали пре две године?
Следећи превремени парламентарни избори расписани су 23. децембра 2000. у складу са споразумом који су 16. октобра потписали СПС, Демократска опозиција Србије и СПО, а затим 28. децембар 2003. године. Мањинска влада премијера Војислава Коштунице изабрана је у марту 2004. уз подршку СПС.
Седми парламентарни избори уследили су после проглашења независности Црне Горе у јуну 2006. Избори су одржани у јануару 2007. У мају те године Србија је добила коалициону владу на чијем је челу поново био Војислав Коштуница. Та влада је трајала девет месеци. У марту 2008. влада је предложила председнику Србије Борису Тадићу да распусти Скупштину Србије и распише ванредне парламентарне изборе.
Избори 2016.
Иако би редовни парламентарни избори требало да се одрже 2018. године, премијер Александар Вучић одлучио је да их распише ове године, који ће се одржати 24. априла заједно са локалним и покрајинским.
Разлог расписивања превремених избора премијер Вучић је образложио тиме да је Влади потребно још четири године стабилног владања како не би дошло до кочења тешких реформи које Влада започела.
Они су одржани 11. маја 2008. године. ДС је, са листом "За европску Србију" освојио највише (102) мандата, и формира коалициону Владу са СПС и странкама мањина. Излазност 59,6 одсто. За председника парламента изабрана је Славица Ђукић Дејановић.
ЗАШТО САМ УШАО У ПОЛИТИКУ? Када су могли Андрић, Дучић и Црњански, могу и ја!
Избори за народне посланике Републике Србије 2012. су одржани 6. маја. Били су то девети избори од успостављања вишестраначког система, тек трећи редовни и трећи од када је Србија поново постала суверена држава 2006. године.
Непуне две године по одржавању претходних, редовних парламентарних избора, опет ванредни избори одржани су 16.марта 2014.године.