Инклузија није илузија
Термин „инклузија" у школској пракси се најчешће односи на обезбеђивање наставе деци са посебним потребама уз осталу децу, мада се може схватити и шире, као образовање све деце и младих људи. Ово су приче које сведоче да инклузија није илузија у Србији.
Тања Ранковић из УНИЦЕФА каже: "Први резултати већ видљиви: спроведена истраживања показују огромне помаке у инклузији ромске деце и деце са сметњама у развоју и инвалидитетом. Она објашњава да инклузивно образовање треба да обухвати широко партнерство локалних самоуправа, родитеља, државних институција, невладиних организација, компетентних професионалаца, као и других актера.
Инклузија у вртићу
С. С. се суочила са бројним критикама када је желела да свог сина, који је аутистичан, упише у школу која примењује инклузивно образовање. Убеђивали су је да је то лоше и за њу и за њеног сина и да јој је боље да остане код куће са њим. Она то није желела и пружила је шансу инклузији. "Мислим да је инклузија пут ка остваривању тог сада назиглед неостваривог сна: хуманог друштва. Инклузија од вртића па кроз цео живот. Неке резултате инклузије, после годину и по дан похађања вртића, већ видим на свом детету: у говору користи пар речи (мама, тата, дај, ајде, јао); кад је потребно сам узима ношу; самосталнији је у храњењу и облачењу иако не у потпуности или не онолико колико ми желимо. Покретима тражи оно што му треба, показује или сам узима ако може да дохвати. Много тога зна и разуме, и сваки дан нас изненади нечим новим", прича она.
Исланд је држава пионир по увођењу инклузивног образовања у све сфере. Дете са сметњама у развоју мора да иде у вртић. Има свог персоналног асистента који је специјални едукатор и који га прати кроз све фазе развоја. Дете борави у редовној групи која броји до 15 деце, који су како сматрају терапеути, заправо најбољи учитељи. Родитељи те деце поштују различитост.
"У вртићу има своју асистенткињу, која му помаже у осамостаљивању, и која са њим ради по индивидуалном образовном плану. То значи да он са децом учествује у оним активностима у којима може да учествује: склапање слагалица, коцкица, цртање.... Док они уче песмице или причице, пошто не говори он ради са асистенткињом оно што воли и што најбоље зна и уме", објашњава она.
Инклузија у средњим школама
Девојчица из Ердевика која је уписала средњу школу је још један од позитивних примера. Она је током прва четири разреда радила по плану и програму као и остала деца што јој није одговарало и није могла да напредује. Увођењем индивидуалног плана, почела је да чита и пише, користи интерпункцију, учи песме уз помоћ звучне читанке... Њени родитељи су мислили да је то максимум образовања који може да достигне. Из страха, нису размишљали о наставку школовања. Међутим, у разговорима са школским Тимом за инклузивно образовање одлучено је да девојчица полаже завршни испит и да покуша да упише средњу економску школу.
Завршни испит је, такође, био прилагођен њој. Имала је помоћ наставника-асистента који јој је читао задатке, појашњавао упутство и могао да запише њен одговор. Ученица је сама долазила до одговора, а инсистирала је да их сама и пише. По упису средње школе, почела је сарадња њених нових наставника и наставника из средње школе. Њен напредак се прати из дана у дан, а начин рада јој је у потпуности прилагођен.
Савети наставницима
Савети за наставнике који у одељењима имају ученике са специјалним образовним потребама:
– Прихватите чињеницу да сметња или инвалидитет постоји. Непризнавање тога значи непризнавање личних својстава неких особа.
– Усмерите се на способности које ученик има, а не на његове неспособности.
– Нека ученик зна да може да вам се обрати када му треба помоћ.
– Учините да школско окружење буде сигурно за ученика.
– Разговарајте са учеником са сметњама у развоју или инвалидитетом као што бисте разговарали и са другим ученицима.
– Када се чини да је ученику потребна помоћ, питајте да ли можете да помогнете. Са разумевањем прихватите и ако вас одбије.
– Увек планирајте унапред како бисте обезбедили одговарајући приступ ученику.
– По потреби, организујте појединачне наставне сесије или додатну наставу за ученика.
– Консултујте се са стручњацима и родитељима о томе како можете да појачате подршку у учионици.