ИСПОД МИНИМАЛЦА: Угоститељи сатницу плаћају 100 динара, али и мање
Иако је Влада усвојила да послодавци морају да плаћају радни сат минимално 115 динара, многи угоститељи у Београду нуде дневнице испод овог минимума, а прековремени рад, који је готово загарантован, не плаћају ни у сну.
Минималац, међу најнижима у Европи, ипак не поштују сви. Нашем порталу обратило се пар радника угоститељских објеката у Београду којима дневнице износе 800 динара. Дакле, не само да раде за сто динара по сату, већ се тај износ умањи са сазнањем да готово свакодневно остају и по десет сати.
''Послодавац рачуна да нам бакшиш увећава зараду, и зато му је логично да имамо мању дневницу. Али шта је ту логично ако закон регулише минимално 115 динара по сату. При том и бакшиши су све мањи јер је криза све већа'', каже за наш портал конобар (27) који је хтео да остане анониман.
Радници у угоститељству ретко су пријављени, а дешава се да је пријављен само један од њих који ради у првој смени, ако дође контрола.
Угоститељи лако налазе замене за оне који се побуне, с обзиром на незапосленост у земљи и да је стање мање више исто у већини кафића и сплавова.
МАЊАК
Радници су наравно дужни да плаћају сваки мањак, који је врло често измишљен, тврди један конобар.
'' За једну поморанџу, која наводно нестане, менаџер нам је наплаћивао око 250 динара, колико кошта цеђена поморанџа! ''
''Верујте ми да су услови свуда мање више исти, да зараде касне, да се ради све што треба и да је опис посла само формалан. Цепам дрва зими, носим фрижидере са спрата на спрат'', каже један радник ресторана у Београду.
Остаје наравно инспекција рада, али како нам је један радник објаснио, дежурни инспектор рада казао му је да је он само усмени саветник, да треба да напише писмену пријаву и да на терен излази када оцени да треба, а да му дневно стигне по 50-ак ''разноразних'' пријава.
Но, на писмене пријаве се одлучују тек по добијању/давању отказа, јер какав год да је, посао је посао па се чува. Иако се плаћа испод свих минимума, законских и логичких.
Прочитајте и: