ЈЕСТЕ ЛИ И ВИ ЧУЛИ ЗА ПРДИЋЕ И ЗАКЛАНЕ? Ово је листа најсмешнијих презимена у Србији
Презимена луда налазе се свуда!
Вероватно сте се сто пут насмејали када чујете како се неко презива! Да ли сте знали да у Србији можете да упознате Прдиће, Заклане, Агбабе, али и некога ко се презива Ружан, Тртић или Касапић?
У Србији најчешће вам се може десити да упознате некога ко се презива Јовановић, Стојановић, Петровић и Ђорђевић… Међутим, има и оних који носе мало мање уобичајена презимена, као што су Недоклан, Смрзлић, Студен и Крешоје, али и Стренка, Хавран и Шагановић.
НАЈВИШЕ ЈОВАНОВИЋА
Најраширенија српска презимена Јовановић, Петровић, Павловић, Николић и Ђорђевић настала су од мушких личних имена преузетих од хришћанских светаца и потичу из туђих језика. Прво из арамејског а остала из грчког. Само у Београду Јовановића има близу 40.000. Петровића - 30.000, Николића - 25.000, Ђорђевића – 20.000.
Презимена у нашим крајевима се тек од 1842. године, наредбом кнеза Александра Карађорђевића, уводе као обавезан вид идентификације. Раније презимена није ни било, већ су уместо њега Срби и народи са Балкана додавали назив племена из којег потичу.
Прва презимена су у целом свету настајала као присвојни придеви од очевог имена (отуд термин патроними) а ређе од мајчиног (матроними). Тек са порастом становништва и формирањем места и урбаних целина припадници одређених братстава почели су себе да означавају заједничким именом, највише по старешини братства или каквом знаменитом претку.
Тако су Срби у Будиму носили презимена попут Гужва, Дебељковић, Ерцеглија, Живин, Кљакави, Кобила, Тот, али и Мајстор, Мали, Штета, Чупави и Чарапа.
Необична су и презимена пореклом из Херцеговине, а која се могу чути и у Србији. Таква су на пример: Агбаба, Гузина и Гузичић, Истинић, Прдић, али и Заклан и Прдавица.
Ту је и презиме Хабеншус, Аврам, Тупеша, али и Јакуш, Шипка, Картал, Бенцуз и Дракул. Може звучати смешно и када се некоме представите, па уз своје име гласно изговорите презИме Звијер, Особа, Четник, Куга, Дроњак или пак Бу.
Има и оних која данас звуче вулгарно као што су Шпичка, Кењало, Курић и Карагаћа.
Међутим, она су раније имала другачије значење. Гаће су раније биле назив за панталоне, а не за доњи веш, па је презиме Карагаћа значило да је у питању неко ко носи црне панталоне.
Такође, Кур је прасловенска реч за петла, па одатле потиче и то презиме.
Наша презимена настајала су на најразличитије начине и према најразличитијим појавама. Тако су међу презименима нарави, склоности, понашања, душевних стања и интелектуалних одлика налазе: Добрић и Лошић, Брзић и Гужвић, Гордић и Оштрић, Жестић и Звоцић, Дурић и Кавгић, Зломислић и Кукавчевић, Мазић и Чепић, Трпић и Трошић, Лелековић и Плакаловић, Ведрић и Мрзић, Мудрић и Блесић, Балвановић и Звекановић, као и она која нису на „ић“: Бистрица и Звекан, Магарац и Мудреша, Шушумига и Шупљеглав.
Занимљив је и списак такозваних крволочних имена, међу којима су Кољивратић и Кољибабић, Дерикравић и Дерикоњић, Мачкодавић и Мучибабић, Дерјарац и Мачкодер, Коњодер, Гуливрана, Гуликрава, Дерикобила...
Постоји анегдота да су погрдна презимена Срби сами себи давали, односно противећи се Аустроугарској власти измишљали су свакаква смешна презимена. Касније се испоставило да ће изгубити имање уколико се одрекну свог презимена, па су били приморани да усвоје то што су измислили.