КРВАВА ТУРСКА глава набијена на сабљу на грбу СРПСКОГ града поделила грађане (ФОТО)
Цео свет осуђује џихадистичку паравојну формацију ИСИС, која своје болесне побуде јавно представља одсецањем глава неистомишљеницима. Зашто би Вршац, икоме, у 21. веку, на тај начин указивао на себе?
Група Вршчана, покренуће ових дана потписивање петиције, којом ће од локалних власти затражити да се из Грба Вршца уклони одсечена турска глава, набијена на сабљу, глава из које цури крв!
- Није примерено да Грб Вршца садржи варварски чин одсецања главе, главе набијене на сабљу, главе из које цури крв! То је погрешан начин да се хвалимо својом историјом. Цео свет осуђује џихадистичку паравојну формацију ИСИС, која своје болесне побуде јавно представља одсецањем глава неистомишљеницима. Зашто би Вршац, икоме, у 21. веку, на тај начин указивао на себе? - питају се Вршчани.
Грб града Вршца по први пут се у данашњем изгледу појавио на Тржишној повељи коју је Вршцу 1804. године подарио аустријски цар Фрања Други за изузетне ратне и мирнодопске заслуге, а после уједињења двеју засебних вршачких општина, српске и немачке 1795. године, преноси еВршац.
Десно од утврђења приказана је црква Светог крижа. У подножју брега протеже се град са мноштвом зграда, где су јасно уочљиве три цркве - Саборна Николајевска, Светог Герхарда и Успенска. На плавој позадини, изнад утврђења на брегу, представљена је рука Јанка Халабуре, обмотана тканином, која држи сабљу са набијеном главом турског аге, из које цури крв.
Узор за Грб највероватније је био печатњак немачке општине, односно Суда тржишта Вршац из 1777. године, који се чува у Градском музеју. На печату нема одсечене, крваве, турске главе, натакнуте на сабљу.
У смеђем прстену око грба, уз ивицу, смештен је натпис на латинском језику SIGILLUM ПРИВИЛЕГИАТАЕ COMMUNITATIS ВЕРСЦЕЗ 1804. (печат привилеговане општине Вршац 1804).
На Грбу Вршца, лева падина зелено обојеног брега покривена је шумом смеђе боје, а већи део брега покривају парцеле винограда. На брегу је вршачко утврђење у свом првобитном изгледу из 15. века.
Двобој турског аге и Јанка Халабуре
Владика Теодор Несторовић, у договору са ердељским кнезом Баторијем, подигао је Банаћане на устанак против Турака 1594. године. Једна чета устаника под вођством Јанка Лугошана Халабуре опседала је Вршачку кулу у којој се налазила турска посада.
Ага, заповедник тврђаве, изазвао је Халабуру на двобој. У двобоју Јанко му је одрубио главу, али то није много променило ситуацију, јер је ускоро под Вршац стигао Хасан-паша који је код Бечкерека већ поразио устанике.
Браниоци Вршца су се повукли и поново препустили тврђаву Турцима, а Јанко Халабура је неколико дана касније погинуо у бици код села Парта.