Лајка: Пас који је увек на опрезу
Лајка је руски пас припада великој породици шпицева, потомака сојеничког пса, који су се развили у разним областима северне Европе.
Разликујемо три варијетета лајки: руско-европску, западносибирску и источно сибирску. Руско-европска лајка потиче из најсевемијих делова Европе а највише се развила у централном делу Русије.
Источносибирска лајка долази из великих шума у источној Русији а западносибирска лајка потиче из области северно од Урала. Ови пси имају чврст карактер. Увек су на опрезу.
Пошто су непоткупљиви, верни, веома искључиви и посебно неповерљиви према странцима, веома су добри чувари. Немирни су и бучни, па нису створени за живот у стану.
Сва три варијетета поседују одлике нордијских шпицева али и разлике које потврђују потребу постојања три различита стандарда.
Руско-европска лајка висока је највише 58 цм до гребена. Веома је живахна. Њена длака је равна и оштра, веома згуснута у пределу главе и ушију, мало дужа на осталим деловима тела и формира оковратник. Poddlaka је густа. Длака може бити црне боје, жућкастосмеђе прошарано црним, бело, тамна бибер-со боја са белим мрљама или бела са тамним мрљама. Реп је увијен на леђима у облику прстена или српа.
Источносибирска лајка има густе бркове. Висока је до 63 цм до гребена. Длака је дуга, а poddlaka вунаста и густа. Носи диван оковратник.
Западносибирска лајка такође има јаке бркове. Дугачка је највише 60 цм до гребена. Има оштру длаку која покрива веома развијену poddlaku.
Длака може бити бела, риђа прошарана црним, или бибер-со. Црна и бела боја крзна су такође дозвољене.