Мачка и пас под истим кровом
Истраживања показују да се пси и мачке у истом домаћинству лепо слажу. Али посебно ако је мачка први кућни љубмац и уколико су се упознали као младунци.
Ова студија, према речима аутора, научника Нете-Ли Феурстејн и Џозефа Теркела, је прва која проучава међусобне односе паса и мачака који живе под истим кровом, пише портал zivotinjsko-carstvo.com
Током овог истраживања које је спроведено пре пар година, научници су посебно обратили пажњу на говор тела који, према подацима из претходних истраживања, има супротно значење код паса и мачака. На пример, махање репом код пса може показивати пријатељски или чак потчињен став док исто то код мачке може бити знак узнемиреност или чак агресије.
- Аналогија се може повући са домаћинствима у које је пас досао пре односно након рођења бебе, наводе научници. И додају:
- Када пас дође у дом у коме је беба већ присутна , његов статус се не мења због бебе. Међутим, када се беба роди након сто је пас навикао на одређену количину пажње, а која се сада усмерава на новорођено дете, статус се мења и пас често показује понасања који подсећају на љубомору.
Студија је такође открила да се мачке најбоље слажу са псима у случајевима када је њихов први сусрет био док су имали 6 месеци или мање. За псе који имају дужи период учења током одрастања, овај период се продужава до годину дана.
Међусобни говор тела толико добро "читају" и пси и мачке које спадају у горепоменуту групу да су научници чак били у прилици да присуствују до тада незабележеном понашању паса.
Уобичајено је да пси прво омиришу једни другима гениталије како би се упознали или препознали. У случају успешних домаћинстава са више кућних љубимаца, пас ће можда помирисати мачки нос, што је уобичајена навика мачака! Узајамно њушење око носа личи мало и на ескимско љубљење где јединка трља свој нос на нос друге јединке.
Џон Бредшоу са Универзитета Бристолске Школе ветеринарских наука верује да је важно упамтити да, иако понашање пса и мачке мозе бити донекле предвидиво и контролисано, свака од ових животиња остаје своја за себе. Према његовим речима, на пример, неке мачке могу бити храбрије од других, а та храброст им је по свему судећи наслеђена од предака. Научник такође напомиње да су мачке изразито територијалне зивотиње док су пси флексибилнији.
- Мачке су веома територијалне животиње и сигурно да ће бити узмемирене и самим тим мање способне да уче уколико се изместе из свог уобичајеног окружења, док територија штенаца углавном означава онај простор где се налазе њихови власници, пре него неко одређено место, тврди Бредшоу.