Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Zvečan

Мозак има унутрашњи бројач калорија

04.12.2014. 18:37
mozak
мозак / Извор: Профимедиа

Научници су доказали да је лака доступност и ниска цена висококалоричне хране крива за пораст гојазности.

Научници са Монтреалског Неуролошког института спровели су истраживање којим су закљичили да људски мозак има способност да подсвесно бира храну коју желимо да једемо, али на основу калоријског садржаја. Резултати су показали да већина људи бира висококалоричну храну.

"Лака доступност и ниска цена висококалоричне хране крива је за пораст гојазности", објашњава главни аутор студије Ален Degher. У студији се од испитаника очекивало да оцене фотографије познате хране према властитим жељама, па су их испитивачи замолили да предложе њихову оптималну калоријску вредност. Резултати су показали да готово сви испитаници воле и конзумирају масну и "тешку" храну, али да немају представу о њеним калоријама, преноси "Association фор Psychological Сциенце".

žena jede meso

Током испитивања, праћена је мождана активност испитаника, на основу чега су научници закључили да је активност вентромедијалног префронталног кортекса (део мозга који је одговоран за доношење  одлука) повезана са калоријским садржајем хране. Док су испитаници оцењивали храну уочена је повећана активност инсуларног кортекса (део мозга одговоран за процесуирање сензорних својства хране).

"Наша студија желела је да одреди на који начин свесност о калоријској вредности хране утиче на подруча мозга за које се зна да учествују у вредновању могуће хране. Мождана активност испитаника пратила је праву калоријску вредност", каже Dagher.

Тим научника верује да би боље разумевање разлога зашто људи бирају баш ту храну могло помоћи у спречавању појављивања многих ризичких болести, попут гојазности, кардиоваскуларних обољења и дијабетеса II типа.