СУБОТИЧАНКА КОЈОЈ ЈЕ ПРЕСАЂЕНО СРЦЕ: То никада нећу заборавити, само сам погледала маму и рекла...
Борила се за живот, знала је да можда неће ни преживети, а онда, пробудила се у болници са новим срцем у грудима...
- Кад сам сазнала 2010. године да морам на трансплантацију срца, у тренутку ми је свашта прошло кроз главу. Прво сам рекла себи: Да ли је могуће да се мени то опет дешава? С обзиром на то да сам оперисана као мала. Онда је уследило милион питања 'Боже, како ћу?', 'Хоћу ли скупити паре?'... - започиње своју причу 24-годишња Суботичанка која је добила битку за живот.
Оно што ју је можда највише плашило било је питање - "Хоћу ли уопште дочекати операцију?"
С новим срцем нове навике?
Да ли јој је ново срце донело и нове навике, Сандра кроз смех објашњава да се мало тога променило.
- Све нормално, све могу да једем, да тренирам, да скачем, да трчим... Немам никакав другачији осећај, не мислим о томе. Можда сам мало емотивнија. Мада и слаткише никада раније нисам јела, а сада без две велике милка чоколаде не могу да замислим дан - искрена је ова млада Суботичанка.
Нов живот коштао је 120.000 евра, а да би га отпочела и поново живела као свака друга здрава девојка, било је неопходно да отпутује у Беч. У томе су јој помогли људи из Србије, али и целог света који су били њена не само финансијска већ и морална подршка.
- Све време ме је бодрила породица, али и људи који су ми помогли да скупим паре. Осећај је невероватан кад знаш да је толико људи уз тебе, да те подржавају. Са скупљањем сам почела у јануару 2014. године, скупила сам их у марту и тад сам дошла на листу чекања. Два месеца и три дана сам чекала, да бих 28. јуна прошле година била и оперисана - присећа се Сандра.
Пре самог одласка на операцију, када је коначно схватила да ће ново срце куцати у њој, Сандра је била на изненађење многих, сасвим опуштена, једино о чему је мислила да се све прође како треба. Тренутка када се пробудила након операције не може да се не сећа.
СРБИН КОЈИ ЈЕ УСПЕО У КАНАДИ: Пронашао бољи живот, па прикупио 4 МИЛИОНА долара за свој народ!
Када се осврне годину дана касније...
Сада када помисли на све оно што јој се дешавало до пре годину дана, Сандра себи каже само једно – Ипак сам лав!
- Често се сетим тако и онда се дивим себи. Не дај Боже никоме, али 135 дана свега и свачега стварно треба издржати и преживети. Мислим да сам пример да се упорношћу може све. Било је момената када сам посустајала, али сам увек веровала, негде у подсвести ми је било да ја то могу
- Тај осећај никада нећу заборавити. Иако сам била још под дејством јаких наркотика, угледала сам маму и само сам рекла: 'Хвала ти, Боже!' и заспала".
Сада, после годину дана и четри месеца, Сандра води нормалан живот, какав није могла да има док је била болесна.
- Путујем, помало радим, уживам у сваком дану. Све ружне тренутке сам оставила иза себе. Мислим само о будућности. Дефинитивно мој животни мото је "Оно што те не убије чини те јачим". Стварно бих се опет захвалила свима који су били уз мене без изузетака! Јер, захваљујући њима, ја сам овде где јесам, задовољна и срећнија него икада!