Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Zvečan

Овог фотографа прославила је и убила фотографија коју је направио (ВИДЕО)

02.04.2015. 17:32
Kevin Karter
Кевин Картер / Извор: Youtube Printscreen

Кевин Картер је јужноафрички фотограф који је 1993. године у Судану забележио једну од најпотреснијих фотографија, за коју је добио Пулицерову награду. Тада није ни слутио да ће га та фотографија коштати живота.

Картер је био члан "Бенг Бенг клуба", који су поред њега чина још тројица фотографа: Грег Маринович, Кен Остербрек и Жоао Силва. У марту 1993. године, Картер је са конвојем Уједињених нација допутовао у Судан.

Док су хуманитарци делили помоћ и храну, он је то време искористио да обиђе околину.

Недалеко стотина метара од хуманитарног центра, наишао је на застрашујући призор.

Изгладнела девојчица, на измаку снаге пузала је у покушају да дође до места где се делила храна, а које је било на свега пет минута хода, пише Гардијан. Неколико метара даље стајао је лешинар, који је мирно посматрао ситуацију и једноставно чекао да дете умре.

Картер је фотографисао овај ужасавајући призор и - окренуо се и вратио у центар. Следио је упутства која је добио од хуманитараца, да не сме да додирује децу због опасности од бројних зараза. Да ли је девојчица успела да се домогне спаса, није познато.

Фотографију је објавио "Њујорк тајмс", након чега је осванула у готово свим познатим листовима на планети. Кевин Картер је за свој рад награђен Пулицеровом наградом, највишим признањем које један новинар може да добије. Био је то у априлу 1994. године.

Деведесете године прошлог века биле су један од најтежих периода у историји Судана, који је кулминирао смрћу више од 70 хиљада људи који су умрли од глади.

Три месеца касније, Кевин Картер довезао се у Паркмор, место на којем се играо као дете.

Повезао је један крај црева са ауспухом аутомобила, а други део је провукао изнад сувозачевог прозора.

Сео је у аутомобил, упалио га и преминуо од тровања угљен-моноксидом. Имао је 33 године.

Пре тога оставио је опроштајну поруку, а у једном њеном делу је писало:

"Жао ми је, веома ми је жао... Бол који сам осетио у овоземаљском животу превазишао је радости. Прогоне ме стравична сећања на изгладнелу и рањену децу... Идем да се придружим Кену, уколико будем имао среће".

Да ли је, поред свог колеге Кена Остербека, у рају угледао и изгладнелу девојчицу, не знамо. Сигурно је да је никада није заборавио.