ДА ЛИ ЈЕ ОВО МОГУЋЕ: Меркатор пропада, радници остају без посла?! (ФОТО)
Када погледате ове фотографије, помислићете је у питању неки напуштени тржни центар из деведесетих, али заправо, ово је Агрокоров Меркатор, који је до скоро радио пуним капацитетима у Србији!
Празни ходници и паркинзи, напуштени локали, купаца нигде- укратко, то је слика која може да се види у крагујевачком тржном центру Рода, који је у саставу Меркатор С групе, власника Ивице Тодорића.
Упоредо са овим сликама, објављено је да Меркатор, који је од 2014. у власништву хрватског Агрокора, следећих месеци ће продати више трговачких центара широм региона.
Зашто Меркатор продаје имовину?
Постоје два разлога за овакав пословни потез, а први је свакао презадуженост Агрокора.
Хрватска компанија је према документима, којима располаже словенски siol.net, крајем 2014. имала готово 3,5 милијарде евра дуговања. Додаје се да само ове године на наплату стиже око пола милијарде евра финансијских обавеза.
Други разлог за продају Меркаторових некретнина су обавезе које компанија има према банкама због репрограма кредита. Некретнине су главна имовина Меркатора.
Од готово 1,7 милиона квадратних метара површине, којима управља у Словенији и на иностраним тржиштима, за разлику од других трговачких ланаца, у власништву има готово три четвртине.
Њихова књиговодствена вредност је процењена на отприлике 1,5 милијарди евра, преноси портал Сеебиз.
Економиста Љубомир Маџар каже да је права пропаст уколико је тачна информација да је фирма Агрокор презадужена и то тако што је крајем 2014. имала готово 3,5 милијарде евра дуговања, док је књиговодствена вредност процењена на отприлике 1,5 милијарди евра.
Коментаришући наводе словеначког портала siol.net који тврди да ће Меркатор који је у власништву хрватског Агрокора, следећих месеци највероватније продати више важних трговачких центара како би смањио дугове, Маџар каже:
- То би било као да ви продате вашу кућу за 20 хиљада евра, па је онда узмете у најам за 1.000 евра. Сад питање је шта заправо значи та вредност компаније – да ли је то вредност капитала или имовине. Ако је то вредност имовине онда би то била права катастрофа, али ако је вредност капитала тј. разлике између вредности имовине и укупних обавеза компаније то не би била катастрофа, јер можете ви дуговати колико хоћете ако имате имовину која је већа од тога дуга. То би значило да се та фирма задужила мало више, него што може да поднесе и да мора мало да реструктуира своју имовину и то на тај начин што ће део имовине продати како би смањила тај дуг.
Ово је село у Србији у ком се куће продају ЗА ТРИ ДАНА
На питање да ли презадуженост фирме може да утиче на запослене у фирми, економиста Љубомир Маџар објашњава да може да утиче, али и да не мора.
- То је проблем пре свега за власника. Ако власник нађе начин да промени структуру своје имовине и свога капитала и прилагоди се тој промени која је очигледно неповољна јер је фирма презадужена, онда то запослени не морају да осете јер компанија може и даље да ради. Власник може такође део имовине да прода да би смањио задуженост, јер ко је јако задужен има лош приступ тржишту капитала и ако се ту и тамо додатно задужи, за њега таког презадуженог, капитал је скуп, јер он као презадужен представља велики пословни ризик.
СТАНАРИ ЗГРАДА МОГУ ДА ОДАХНУ: А власници хостела дубоко да уздахну и гледају шта ће
“Са једног на другог тајкуна“
Аналитичар Томислав Кресовић оцењује ову ситуацију као економску диверзификацију, односно како каже политички прелаз тржишта са једног тајкуна на другог.
- Тодорић је један од најзначајнијих бизнисмена, односно тајкуна на Балкану. Колико је познато, постојала је потреба да се Тодорићев Агрокор повеже са још неким фирмама у шири балкански концепт, практично да се створи велика компанија и очигледно је ту настао сукоб интереса и преливања капитала, односно одливања капитала. И јасно је да Тодорић, односно Агрокор држи око 30 до 35 одсто трговинске и пољопривредне структуре, као што је и Мишковићева компанија која држи аграр. То је практично преливање и одливање капитала и потреба за оним што се назива економска диверзификација, односно политички прелаз тржишта са једног тајкуна на другога тајкуна – објашњава Кресовић.
РЕЦИТЕ ЗБОГОМ КАФАНАМА И КАФИЋИМА: Угоститељске објекте чека битна промена!
Стварање балканског картела?
На питање како и да ли ће се то одразити на запослене у Меркатору, Кресовић објашњава да неће доћи до битнијих промена јер ће Тодорићеве фирме заменити неке дуге фирме.
- То се битније неће одразити на запосленост у Србији, из једноставног разлога што ће нека друга фирма то да откупи. Можда се чак Меркатор прода некој страној фирми, односно врати се у Мишковићеве руке. Мишковић се поново враћа у трговину и шири се, јер он је то првобитно продао Словенцима, затим Словенци продали Агрокору, сад Агрокор и Словенци имају потребу да се то врати Мишковићу и још неким компанијама. То је такозвани договор пословних елита на Балкану. Тако да то све утиче на стварање такозваних “картела“. Ствара се балкански картел интереса, где Словенци, Хрвати са неким српским бизнисменима одлучили да прошире своје тржиште по Балкану – наводи Кресовић.
ЗБОГОМ ШАЛТЕРИ, ЗБОГОМ ТРОШКОВИ: Скоро сва документа ће бити БЕСПЛАТНА, али то није оно најбоље
Кресовић је такође прокоментарисао и пропадање крагујевачког Меркатора, односно Рода центра, након отварања другог шопинг мола у том граду, рекавши да се са тим Меркатором десило исто оно што се дешава са зеленим пијацама услед отварања хипермаркета.
- Хипермаркети који су на нивоу кванташких пијаца, доводе до затварања зелених пијаца, али утичу и на цену производа.
Ово су питања на која Меркатор не жели да одговори:
Руководству Меркатора смо поставили сва ова питања, али они до данас нису желели да одговоре на њих.
- Из добро упућених београдских привредних кругова сазнали смо да је задуженост Меркатора врло висока, као и да планира узимање нових кредита како би покрила приспеле обавезе. С друге стране имамо податак да је и Агрокор презадужен (3,5 милијарди у 2014.). Како ће то утицати на будуће пословање Меркатора?
- Да ли због тога можемо очекивати да Меркатор почне продају својих објеката у региону и у Србији, и у ком обиму? Да ли је тиме посао за 8.800 радника Меркатора на стакленим ногама, и имају ли они разлога за бригу?
- Колика је кредитна задуженост Меркатора у овом тренутку?
- Такође, из извора у Крагујевцу (прилажемо и слике), сазнајемо да је у Рода центру затворено неколико објеката, као и да потражња али и посета није на очекиваном нивоу. Како сте задовољни пословањем овог центра, и да ли је ово сигнал лошег пословања Меркатор групе у Србији и шта радници у Крагујевцу могу очекивати?
С обзиром на чињеницу да Меркатор група запошљава око 8.800 радника, крајње је време да добијемо одговоре шта се дешава са овим трговачким ланцем јер, судећи по фотографијама, у Крагујевцу једино што пролази Рода центром је промаја.