Пронађен зачин који штити мозак од флуора

Неуротоксичност флуора била је предмет расправе многих дебата, а сада је дошло до кулминације. Тим поводом, покренута је нова студија под називом "Куркумин умањује неуротоксичност изазвану флуором: докази ин виво" која додаје експерименталну потпору чињеници да је флуор заиста супстанца која оштећује мозак, а природни зачин куркумин је заштитни адитив многих здравствених ефеката, па тако и флуора.

Тим истраживача Сектора зоологије са познатог индијског универзитета радио је на овом испитивању претходних 10 година, истражујући механизме кроз које флуор изазива снажне неуродегенеративне промене у мозгу сисара, посебно у хипоталамусу и можданом кортексу.

"Флуор је вероватно први недостатак који је привукао пажњу круга врхунских научника због својих токсичних ефеката и сада је флуоридна токсичност кроз питку воду препозната као глобални проблем. Извештаји о здравственим ефектима изложености флуору такође укључују многе карциноме, неповољне репродуктивне активности, кардиоваскуларне и неуролошке болести", објашњају представници студије.

Испитивање се фокусира на тези да флуор иницира неуротоксичност, ексцитотоксичност (стимулисање неурона до тачке смрти) и оксидативни стрес који су главни окидачи неуродегенерације. Знајући ову чињеницу, научници су изумели примарни полифеном у зачину турмериц, познат као куркумин. Он има способност да подиже производњу ендогеног глутатиона у мозгу, огроман антиоксидантски одбрамбени састојак, преноси портал знано.ст. 

Делотворност куркумина откривена је захваљујући једномесечном праћењу неколико група мишева.  У једној групи налазили су се мишеви који нису имали контакт са флуором, другој је флуор даван у дестилованој води, у трећој се конзумирао флуор и накнадно је додат куркумин, док су у четвртој скупини мишеви имали контакт само са куркумином.

Истовремено, праћена су стања можданих функција мишева, тачније мерили су удео малондиалдехида (МДА), познатог као окидача оксидативног стреса. Као што се и очекивало, група која  је добијала само флуор имала је највећу количину МДА, наспрам групе која није имала контак са флуором.