Седео је на клупи разочаран, али му је бескућник очитао ЛЕКЦИЈУ о животу
Студент М. Б. пре три дана је срео особу која му је променила живот и због које ће, како каже, сутра бити бољи човек. Враћао се из ноћног изласка и доживео је да човек који нема ништа, њега теши, и отвара му очи.
Момак од те ноћи код Вуковог споменика размишља другачије и нада се да ће његова прича помоћи неком да сагледа живот са ведрије стране, преноси портал 24сата.
Овако је то било, а младић је лекцију о животу објавио на свом Фејсбук профилу:
"Негде у два сата после поноћи, припит се враћам из града пешице (не знам зашто сам на пола пута изашао из таксија) и како то већ бива, ухвате ме неке сиве мисли и све ми одједном постане 30 пута горе него што заправо јесте. Тотално незадовољство ме нанесе до парка код Вуковог споменика и одлучим се да седнем на клупу да попушим цигару, иако је било феноменално хладно.
Тако седим и пушим никотински штапић, те ти негде из помрачине, из дела где није радила расвета, долази човек са великим цегером (не знам како се то зове тачно, та велика кеса, али знам да су улични продавци раније имали такве) и седе на клупу до моје. Запали и он цигару...
- Момак, које бриге мориш?, ја се окренем и како сам био у фази отварања чакри не одговорим ништа, него само подигнем и спустим рамена.
- Да ли ти се нешто десило? - поново ме упита чикица са избораном, правом радничком фацом.
Ја му рекох да није ништа, али да не знам где иде све и зашто пијем кад ми не одговара и искажем ту на лицу места хиљаду некаквих гована и глупости, минорних ствари, а тада ми је све то изгледало велико.
- Слушај синак, имаш ли ти кућу? (Потврдан одговор)
- А, да ли имаш пара за храну? (Потврдан одговор)
- Да ли си доброг здравља? (Па, као потврдан одговор)
- Искрено, изгледаш ми као неко ко је разочаран, али немој себи да радиш такве ствари, ево ја сам већ пету ноћ у овом парку, спавам овде, баш овде, на овој клупи и не видим разлог да будем потиштен. Криво ми је што сам целог живота јурио за парама, а сада немам ни за хлеб. Криво ми је што сам целог живота тражио Бога, а он је све време био свуда око мене. Разочараш се онога тренутка када схватиш да су твоја веровања била узалудна, да су те деца оставила, да немаш ништа, а када се пробудиш, видиш само ове тврде даске. Гледам да сваки дан буде максимално леп, макар у мојим очима...
Устао сам са клупе, угасио цигар, културно, о канту за смеће, руком зграбио сав новац који сам имао у џепу (није било преко 250 динара) и дао господину.
Носи мајсторе, твоје је, ја сам схватио да у животу скоро и немам мука!"