Срби баш умеју да живе и умеју да умру
У књизи "Распеће Србије" странкиње причају о Србима и Србији у И светском рату. Елси Инглис, Мејбл Синклер Стобарт, леди Лејла Пеџет, леди Изабела Хатон, Емили Симондс, Хана Хирдшфелд, Моника Стенли, Флора Сендс и бројне друге су прискочиле Србији у помоћ по цену сопственог живота.
Причају о Србима као о пожртвованом народу. Србе описују као спремне да трпе без јадиковања- јунаке по природи.
Срби су знали да узврате овим несебичним и племенитим женама- свака је испраћена уз највише почасти.
Докторка Мејбел Синклер Стобарт описује Србе као заљубљенике у поезију, интелигентне и маштовите, топлог срца и веселе. Она додаје да су куражни војници и да увек теже нечем вишем и даљем.
Срби-познати по лепоти
Докторка Вејфилд прича да су Срби идеални пацијенти, а да су једину несугласницу имали око проветравања на које нису навикли. "Срби баш умеју да живе и умеју да умру", сведочи она.
А да су Срби познати по лепоти и наочитости уверила се и Изабела Рос која се заљубила у извесног Милију. Он ју је учио српски, она њега енглески. Она каже да су Срби веома лепи, а да је Милија нарочито добар представник свог рода.
Доротеа Клара Мод прича да ко једном дође у Србију мора да јој се врати и да јој остаје привржен цео живот
"Најлепше дане сам провела у Србији"
Леди Изабела Хатон је била очарана Србијом која каже да је најлепше дане свог живота провела у Србији: "Део себе сам оставила у Србији, а део Србије живи са мном у Лондону".
Флора Сендс је причала да је сигурнија међу српским војницима него у неком енглеском граду, преноси Блиц.