Сто дана Сиризе: У зјапећем јазу између Атине и њених поверилаца
Сириза, владајућа левичарска странка грчког премијера Алексиса Ципраса, обећала је да ће окренути страницу после петогодишње штедње која је Грчку оборила на колена, али након њених првих сто дана власти, нада тоне у зјапећем јазу између Атине и њених поверилаца.
Сириза, владајућа левичарска странка грчког премијера Алексиса Ципраса, обећала је да ће окренути страницу после петогодишње штедње која је Грчку оборила на колена, али након њених првих сто дана власти, нада тоне у зјапећем јазу између Атине и њених поверилаца, наводи агенција Франс прес.
Наишавши на готово празну државну касу, млади Ципрас се суочио са суровом финансијском реалношћу мање од месец дана након своје изборне победе 25. јануара која је уздрмала Европу.
Управо као и његови претходници које је оштро критиковао због услишавања захтева из Брисела у замену за помоћ од 240 милијарди евра, он је био приморан да потпише "листу реформи" како би предупредио банкрот, наводи француска агенција.
Споразум "у пет до 12" постигнут је 20. фебруара након што је Ципрас обишао европске престонице у очајничкој потрази за подршком, као и после дугог телефонског разговора са немачком канцеларком Ангелом Меркел.
Ципрас (40) се надао да ће убедити Европу да реструктурира вртоглави грчки дуг, који се попео на 175 одсто БДП-а те земље, али су остали лидери ЕУ упорно инсистирали да Грчка мора да "испоштује своје обавезе".
Нико више не прича о "тројци" - експертским делегацијама из ЕУ, Европске централне банке и Међународног монетарног фонда (MMF), које је сада заменила Бриселска група, сачињена од представника истих институција уз додатак делегата из Грчке.
Упркос проблемима, Ципрас испунио обећања
Упркос финансијским мукама на којима је његова земља, Ципрас је, ипак, успео да испуни нека изборна обећања, "прогуравши" мере кроз парламент како би помогао Грцима најпогођенијим оним што назива "хуманитарном кризом" коју је изазвала строга штедња. Такође је поново успоставио јавни сервис након што је Радио-телевизија Грчке (ЕРТ) била затворена средином 2013. без упозорења одлуком претходне конзервативне владе, а уместо ЕРТ-а сада у Грчкој улогу јавног сервиса, само у суженом формату, има НЕРИТ (Нови грчки радио, интернет и телевизија).
Ципрас, у међувремену, покушава да изнађе политичко решење за финансијски ћорсокак, понављајући да Грчка и њени повериоци морају да постигну "праведно, одрживо и узајамно корисно" решење.
Па ипак, решавање финансијских проблема је и даље у застоју, док кредитни рејтинг Грчке опада, а аналитичари се утркују ко ће изнети гори сценарио, са изразима типа "Грексит" којим се предвиђа њен излазак из еврозоне или "Гримбо" (Грчка у процепу).
У том контексту, Ципрас је прошле недеље повукао свог конфронтационо настројеног и контроверзног министра финансија Јаниса Варуфакиса из преговора и уместо њега увео економисту Еуклида Цакалотоса, који се сматра "компатибилнијим са Бриселом", наводи АФП.
То је, чини се, био успешан потез, јер су преговори поново покренути иако "црвене линије" остају кад је реч о реформама у домену пензија и рада, које Ципрас не може да прихвати а да не отуђи левичаре из своје странке.
"То је, очито, и највећи проблем који спречава Алексиса Ципраса да постигне споразум са грчким повериоцима", каже Танасис Дијамантопулос, професор политичких наука на Универзитету Пантејон у Атини.
Време, међутим, истиче, а на опасност упозорава Ципрасов портпарол Габријел Сакеларидис, који је јуче рекао да у грчкој економији више нема ликвидности.
"Дужина преговора поставља ризике који се не смеју игнорисати", предочио је у суботу у сличном стилу атински дневник "Катимерини", указујући на опасност да би болнице и друге важне службе могле да остану без новца.
У међувремену, Грчка мора да ММФ-у и Европској централној банци исплати 12,5 милијарди евра до краја августа, закључује француска агенција.