СТУДЕНТ ИЗ СРБИЈЕ НА ФОРБСОВОЈ ЛИСТИ НАЈУТИЦАЈНИЈИХ: Ради са Бан Ки Муном, а овако је дошао до посла
Студент из Београда који се нашао на Форбсовој листи најутицајнијих младих људи из области политике говори за портал SrbijaDanas.com о послу који ради, о томе како га је пут одвео ван Србије и како изгледа живот једног младог успешног човека.
Амерички часопис Форбс објавио је листу најутицајнијих Европљана млађих од 30 година из области политике, на којој се нашао и Дејан Бојанић (25) из Србије. Дејан је родом из Беле Цркве, а 2014. преселио се у Стокхолм где ради као координатор међународних односа у организацији "Саве the Children". On је такође члан управног одбора Европског омладинског форума, преко којег заступа младе људе у Европској унији, Савету Европе и УН-у.
Мој посао подразумева рад на кампањи Генералног секретара под називом "Глобал Едуцатион Фирст Инитиативе". Ову кампању је Бан ки-Мун покренуо 2012. чиме је хтео да посебно фокусира своју пажњу и ресурсе на питања квалитетног образовања. Како би кампања била успешна, генерални секретар је одлучио да ангажује 15 младих стручњака у сфери образовања који би заједнички водили кампању са њим.
Еуропеан Youth Форум је најрепрезентативније тело младих у Европи са највећим утицајем на доносиоце одлука. Реч је о асоцијацији 99 других асоцијација. Неке од наших чланица раде са младима на националном нивоу, а неке на нивоу целог континента.
Образовање и однос са Уједињеним Нацијама су два подручја рада које ја водим у Еуропеан Youth Форум-у.
Ја сам изабран као један од петнаесторо стручњака.
Практично, овај мандат подразумева више ствари - мобилизација већег броја људи да се прикључе кампањи је једна од њих. Затим, давање савета у питањима која се тичу извршавања кампање. Такође, учешће на јавним политичким панелима и приватним састанцима са политичарима зарад преговора у корист добробити младих људи и квалитетнијег образовања.
Пријавио сам се на отворени позив и након пар недеља селекције одабран од стране изборне групе сачињене од представника свих агенција УН-а који се на било који начин баве образовањем.
Једна од најлепших ствари у мом послу је да су радни дани поприлично различити једни од других. Често сам у канцеларији Између 08:30 и 17:00; након тога неким данима радим на усавршавању језика, а другим на рекреацији или у дружењу. Пар сати пре спавања проводим на компјутеру одговарајући на мејлове, а сваког петка у 22:00 сам на вези са УН-ом (16:00 у Њујорку). Викенде често проводим на састанцима који су углавном у престоницама у Европи, а некада и даље - у Дубаију или Њујорку.
Видим како звучи предефинисано, али заправо је врло променљиво и често долази до тога да, нпр., одговарам на мејлове док сам на стационираном бициклу у теретани, или радим домаћи у возу.
Са генералним секретаром је увек задовољство сарађивати. На нашем првом сусрету, током приватног ручка на који сам имао част да будем позван, ја сам видео своју прилику да лицем-у-лице поразговарамо о свим проблемима у образовању; он је, са друге стране, радије хтео да причамо о мечу Новака и Надала који се вече пре тога играо у Лондону. Врло је опуштен и пријатан. Бан Ки Мун је окружен тимом људи који су изузетно професионални и добри у свом послу што ја јако ценим.
Економски факултет Универзитета у Београду сам редовно завршавао годину за годином до четврте године. Када сам постао апсолвент, дата ми је прилика да радим у утицајној међународној организацији "Саве the Children" у Стокхолму због чега сам се преселио у Шведску.
Највећи проблем је проблем неједнакости. Још увек постоје класне разлике међу младима, поделе према националности и етницитету и други видови маргинализације. То доводи до фрустрација и неправди. Стање се посебно погоршало током избегличке кризе где многи млади заиста јесу радо помагали избеглицима, али проблеми ксенофобије и расизма настављају да штете младима на нашем континенту.
Од тада је постало теже усклађивати обавезе и почео сам да правим приоритизацију свог времена тако да у сваком дану проводим довољно времена учећи - било из уџбеника, било из књига које користим на послу, или оно највредније - из искуства. Нека од тих учења дају ЕСПБ бодове, а друга дају друге вредности. Упознавајуће друге културе као што је скандинавска, научио сам да прихватим ситуацију у којој одужавам академско усавршавање ради паралелног личног и професионалног развоја.
Признање је пре свега донело доста радости и славља на послу и међу пријатељима са којим волонтирам. Разлог Форбсовог признања је искуство које сам стекао и вештине којима расположем - тачно је да то утиче на динамику рада на послу и дружења међу пријатељима. Осећам како људи могу више да се уздају и мене и повере ми захтевније обавезе. У Србији је често случај да се то што се бавим друштвеним развојем и људским правима не доживљава као "прави посао", традиционални посао. Ово признање је дефинитивно утицало на то да многи пријатељи у земљи схвате да су вредности које ја гајим и да су активности којима се ја бавим итекако значајне и признате у свету.
Увек је задовољство разговарати са Јан Eliassonom, шведским дипломатом и замеником Генералног секретара Уједињених Нација. Према мени се као двадесетпетогодишњаку политичари често односе заштитнички и снисходљиво. Тек они политичари који се нећи поставити надмоћнијим над млађима и мање искуснима су прави политичари које умем да ценим.
До 25. године имао сам прилика да присуствујем састанцима министара образовања из готово свих земаља Европе, министара омладине такође, а упознао сам и пар председника држава и премијере. Упознао сам министра Вербића у Инчону и министра Удовичића у Бакуу; присуствовао сам састанцима на којима су говорили министар Дачић и премијер Вучић.
Имао сам приватни ручак са Бан ки Муном, његовим специјалним изаслаником за образовање Гордоном Брауном, те са његовим замеником Јаном Елиасоном и специјалним изаслаником за младе Ахмадом Алендавијем.
Увек је импресивно упознати велике политичаре и дипломате, али се праве промене дешавају тек кад се успостави сарадња са тимовима стручњака који воде министарства и међународне институције. То су људи "иза завесе" који имају доста знања и великог утицаја и чији рад ја јако ценим.
Млади људи у Европи разумеју да бавити се политиком није само бити активиста политичке партије. Наравно да је важно да се млади укључују у политику и на тај начин, али је у Европи много чешће да су млади људи освешћени довољно да реагују на политичке промене самостално или организовано у групе које нису политичке партије. То могу бити невладине организације или неформалне гроупе истомишљеника.
У последњих пар година млади људи почињу да добјају на већој одговорности; пример тога је министарски портфељ аустријског Себастиана Курца или шведске Аиде Хаџиалић, два министра који су млађи од 30 година. Они доприносе својим владама искуством које је јединствено за њих као младе људе у политици.
Мислим да је целокупан труд, рад и залагање које сам уложио у све оно чиме се бавим утицало на одлуку стручног жирија да ме прогласи једним од 30 најутицајнијих младих. Мислим да је и разноликост искуства био важан фактор, и то разноликост на неколико нивоа. Ја радим са младима из свих крајева Европе. Бавим се активностима које изискују разне вештине - од педагогије за рад са децом, до ораторских вештине у дебатама са политичарима; и од добре воље за "засукањем рукава" кад треба, до дипломатских вештина преговарања.
Поред тога, мислим да је Форбес умео да цени то да у свом раду ја имам директни контакт и са, нпр., маргнализованом децом у руралним крајевима Гренланда, и са председницима држава, министима и лидерима међународних институција.
Пријатељи и породица су врло поносни, што ми је јако драго јер наравно да желим да се осете срећним поводом мојих успеха. Имам срећу да сам одрастао у породици која ме је увек подржавала у послу, иако то у Србији није лако - често људи реагују на моја интересовања као "неозбиљна" и исмејавају моју жељу да волонтирам. Мене је породица итекако подржавала у активизму и послу и сада им је Форбес дао потврду да је тај активизам и посао изузетно утицајан на животе многих младих у Европи.
Видим себе како журим на састанак - вероватно у неудобном оделу који ми се ипак свиђа како стоји, и ранцу. Такви контрасти од слободноумног и креативно до професионалног и униформисаног су ме увек пратили. Видим како дајем све од себе и како настављам да се трудим да постигнем што више. Видим да радим за циљеве већег броја људи и како завршавам радни дан са људима које волим.