Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

ТАЈНЕ ЦРКВЕ СВЕТОГ МАРКА: Оно што овде лежи сакривено оставиће вас без текста!

03.06.2016. 06:38
Пише:
Србија Данас
Tašmajdanski park
Ташмајдански парк / Извор: Профимедиа

Испод ове цркве налази се један невидљиви паралелни свет.

Београд је права ризница тајни и загонетки. Данас је познат као брз и динамичан град који свакодневно посећује огроман број туриста широм света. Ипак, многе његове тајне не знају ни сами Београђани, с обзиром да он и дана данас крије у себи многе остатке античког града који његовој историјској прошлости дају посебну тежину.

Једну од његових тајни крије и црква Светог Марка, испод које се на 28 метара испод земље налазе и пећине.

ИМА НАЈДУЖУ УЛИЦУ У БЕОГРАДУ: Како је ово насеље добило име?

Процењује се да су ташмајданске пећине старе између шест и осам милиона година, тачније, да потичу из периода када су таласи Панонског мора запљускивали гребен који ми данас зовемо Ташмајдан.

Tašmajdanski park
Ташмајдански парк / Извор: Профимедиа

ЗМИЈЕ ПРЕПЛАВИЛЕ БЕОГРАД: Ево где их највише има и шта да радите при сусрету

У једној од пећина некада се налазило београдско Старо гробље, у другој су Турци спалили мошти Светог Саве, а у једној се у време Римљана налазио водовод. Касније, немачки командант Александер фон Лер је у овим лагумима имао склониште за Вермахтову команду. 

Ради се о сплету од барем седам пећина, од којих су неке природне, док су друге ископали и проширили Римљани и Турци који су одатле вадили шалитру, па се ове пећине називају и Шалитрене.

Београђанима су кроз историју оне много пута и помагале, служећи им као скровишта од аустријског бомбардовања у Првом светском рату. Међутим, посебно занимљиве оне постају у Другом, када их Немци преуређују у команду југоистока, уводе струју у подземље и граде подземне комуникације.

Куда су водили немачки подземни пролази?

Претпоставка је, ка свим важнијим тачкама у граду, штабу Гестапоа на данашњем Тргу Николе Пашића, ка Правном факултету, Мањежу, а одатле можда и до железничке станице... Немачка склоништа и пролази прешли су по ослобођењу у руке војске и тако постали забрањени град за знатижељне истраживаче.