Умирање за 500 евра дневно
Особе оболеле од карцинома у терминалном стадијуму принуђене су да плаћају и до 500 евра за дневне терапије против болова како би избегли смрт у страшним мукама. Иако у Србији сваке године од рака умре 14.000 људи, у државним болницама постоји само 100 кревета за неизлечиве болеснике.
Зато је већина таквих пацијената принуђена да се обрати приватним клиникама, које за један третман траже више од 50.000 динара. Мањак опреме и капацитета у државним установама довео је до тога да палијативно лечење у приватним клиникама цвета, што потврђује и власник приватне радиолошке ординације "Радиус" доктор Зоран Светозаревић.
"Нема ко није долазио код мене, и сам државни врх. Терапија кошта између 30.000 и 56.000 динара и људима то није много. У државним клиникама би ко зна колико чекали, а овде буду примљени данас. "Батут" је пре неколико година дао препоруку да се код мене лечи 2.500 пацијената годишње, али то није спроведено у дело", прича Светозаревић.
Скупе терапије
Милан Ђорић, власник специјалне болнице "Др Ђорић" из Ниша, која се бави и палијативним збрињавањем( ублажавањем патњи неизлечивим болесницима), каже да на његовој клиници траже начин да умање цене терапија за најтеже болеснике. "У оквиру болнице имамо стационар за продужену негу, у коме смо обезбедили 12 кревета за пацијенте у завршној фази. Ако бисмо реално наплатили њихову негу, то би њихове породице скупо коштало, јер се у нези користе инфузија, трансфузија, раствори за исхрану, терапије бола. Цене за њихову негу износе 50.000 динара месечно", објашњава Ђорић.
Он каже да би сигурно и власницима приватних клиника и овим болесницима и њиховим породицама било далеко лакше да држава сноси трошкове лечења. "Људи живе у заблуди да само богати људи плаћају негу ближњих. Код нас долазе претежно људи скромнијих примања, који су немоћни да помогну члановима својих породица", каже Ђорић.
Озбиљан проблем
Доктор Горан Шево из Градског завода за за геронтологију и палијативно збрињавање истиче да је број медицинских сестара у односу на број пацијената недовољан. "Реч је о неизлечивим болесницима којима су лекари предвидели од 6 месеци до годину дана живота. У нашој установи је четвртина таквих пацијената. Највећи проблем је што немамо довољно људи који би бринули о таквим пацијентима, а због одлуке Министарства здравља не смемо да запошљавамо нови кадар", истиче Шево.
Директор Института за онкологију Радан Џодић каже да је палијативно збрињавање сегмент медицине на коме Србија мора много да ради. "Нема те државе у свету која може у болницама или клиникама да збрине све умируће пацијенте. Међутим у развијеним земљама здравство пружа подршку тим пацијентима тако што дође код њих и да им терапију, која им омогућава достојанствену смрт. Код нас има још људи који умиру у великим мукама, а породица их је одбацила. Морамо озбиљно да приступимо овом проблему и да законски решимо тај проблем", каже Џодић.
Прочитајте и:
Родила дете после трансплантације материце!
Мањак запослених лекара, а вишак на бироу!