УПАЛИТЕ СВЕЋУ И СЕТИТЕ СЕ ПОКОЈНИКА: Данас су Задушнице, а ово су цитати за оне којих више нема!

Жене пале свеће / Извор: Профимедиа/илустрација

Свако има неког ко му недостаје.

Верује се да ће, уколико на Задушнице, чим ујутру отворите очи, изговорите молитву за покојне, затим још једном на гробљу и увече пред спавање, душа покојника пронаћи мир и неће вам долазити у сан. Стога данас ако видите просјака, дајте му нешто, немојте га заобићи (а ОВДЕ можете прочитати зашто). А у име свих оних којих више нема, прочитајте ове цитате.

Највише боли онај осмех када се сетиш нечег лепог, нечег што се вратити неће. Нечег што више никада нећеш доживети.
А у мислима само један осмех, само један глас и само једне очи које човек памти током целог живота.
Прави губитак можеш да осетиш само када волиш неког више од самога себе.
Отишао је кад се петлови буде. Као да у шетњу некуд креће. Отишао је с мирисима јутра, да ли је знао да се никад вратити неће?

Мртвима не треба аспирин или жалост, претпостављам, али можда им треба киша. Нису им потребне ципеле, већ место за ходање. Не цигарете, говоре нам, већ место да изгоре или су простор и место за летење... Мртвима можда треба све што и нама треба, а треба нам тако пуно, кад бисмо само знали шта је то, то је вероватно све и сви ћемо вероватно умрети покушавајући да дођемо до тога или умрети зато што нисмо дошли до тога. Надам се, схватићете да сам када умрем добио највише могуће. (Чарлс Буковски)

Свете, ако можеш, буди најтиши до сад, он спава.
Свако има неког кога нема и кога жели, и без кога му је тешко. И кога нико и ништа не може заменити.
Сви ми имамо на небу некога за кога бисмо дали све да га макар још једном видимо.
Вољени никад не умиру, док живе они који их воле и који их се сећају.

Уколико вам је ово било занимљиво, прочитајте причу која ће вам много помоћи уколико вам је тешко у животу (о томе на ОВОМ линку)