ВАМПИРСКА САХРАНА: Далеко забавнија од обичне
Вампирска митологија је потекла из Србије, да би током векова постала планетарни феномен. Већина земаља има неку варијацију легенде о вампирима. Начини за борбу против вампира су запањујуће слични, као и средства која се користе да би се спречили да устану из гроба.
Модерна наука одбацује овакве приче као фолклор, али скорашња открића показују да су наши преци схватали вампирски проблем веома озбиљно. У последњих пар деценија, велики број средњевековних гробова је откривен на неочекиваним местима, и показала се невероватна бруталност коју су живи примењивали на мртвима.
Добар пример је место Простејов у Словачкој, где је 1991. археолошко истраживање древне цркве Светог Тројства открило крипту испод олтара. Тело је сахрањено у ковчегу ојачаном металним шипкама, а на ноге је постављено камење, док је торзо потпуно одвојен од доњег дела тела. Према словачком средњевековном веровању, вампири не подносе додир метала.
Релативно скоро, 2009. у Дравском, Пољска, археолози су на средњевековном гробљу открили нешто сасвим неочекивано. Два тела одраслих људи сахрањена су са гвозденим срповима на грлу. Тело млађег је било везано, а преко главе је имао положен камен. Гробље није потпуно истражено и очекује се још налаза у будућности.
Током 1994. на грчком острву Лезбос археолози су прекопавали старо турско гробље, и тамо нашли скелет сахрањен у крипти зазиданој у древном каменом зиду који је некада опасивао град. Леш је буквално био закуцан за земљу тешким гвозденим шиљцима, и то кроз врат, карлицу и ножне чланке. Ова пракса је добро позната у вампирском фолклору, и понављала се широм света. Ово је била прва сахрана особе муслиманске вероисповести са елементима заштите од дизања из гроба, јер је пракса предоминантно хришћанска.
А почетком 90-их, истраживачи су пронашли и читаво вампирско гробље – у Челаковици, око 30 километара северно од Прага, ископано је 14 гробова са идентичном методом сахрањивања – метални шиљци били су прободени кроз тела, а тешко камење положено преко. Гробови датирају из 11. или 12. века, већина жртава били су адолесценти оба пола. Изгледа као да су сви умрли у приближно исто време, можда од последица епидемије, али није јасно због чега су тадашњи сељани сматрали да заслужују баш овакву сахрану.
Не пропустите: Најпознатији српски вампири
Друге методе заштите од „живих мртваца“ укључују стављање камена или опеке у уста преминулог (Венеција, Ирска), потпуно уклањање удова, одвојено сахрањивање главе (Енглеска), а у Саутвелу, Велика Британија, 1959. је откривен скелет који датира из првог века Нове ере, са око 700 металних шиљака забодених у грудни кош, рамена и чланке. Ова „девијантна“ сахрана доспела је у око јавности 2010. при изградњи једне школе.
Више него остале, ова прича је распламсала машту јавности и инспирисала ново истраживање вампирске легенде у Британији, посебно због тога што је пронађени скелет старији од саме митологије. Лепо спавајте!