ЖЕНЕ, ОВО ТРЕБА ДА ЗНАТЕ: Сузавац је дозвољен, а ево још начина како да се заштитите од насилника!
Услед све чешћих случајева насиља над женама, сазнајемо од Вање Мацановић, адвокатице и чланице "Аутономног женског центра", на које све начине можете себе одбранити од насиља, или помоћи женама у невољи.
У последњих пола године, чак пет познатих жена су претукли партнери (о томе више можете сазнати на ОВОМ линку). Њихови примери су показатељи да је слично и у свету "обичних" људи. Истих прича има на сваком кораку - статистика показује да је свака друга жена у Србији током живота била изложена неком облику породичног насиља. Само десет одсто њих се усуди да то и пријави!
Причали смо са Вањом Мацановић, адвокатицом и чланицом "Аутономног женског центра", како се жене могу заштитити у таквим ситуацијама.
НАЈПОПУЛАРНИЈА СРЕДСТВА ЗА САМООДБРАНУ
Према најновијим изменама у "Закону о оружју и муницији", ово су средства које је дозвољено користити у самоодбрани. Међутим, треба бити опрезан из више разлога. Примера ради, електо-шокером се може убити особа која има пејсмејкер.
Сузавац
Средство за самоодбрану у спреју. Изазива неподношљиво пецкање коже и сузење очију, кашаљ и стезање у грудима. Домет сузавца је око четири метра.
Бибер-спреј
Најделотворнији спреј за самоодбрану на природној бази. Садржи екстрат из љуте паприке. Изазива иритацију очију - печење, свраб, сузе па и привремено слепило, као и иритацију коже и слузнице носа. Може се наћи у слободној продаји.
Шокер
Електрични шокери су уређаји за самоодбрану у случају блиског физичког напада. Разликују се према излазном напону, а могу се наћи на бувљим пијацама или у илегалној продаји. Набављање мини електрошокова "Законом о оружју и муницији" није регулисано. Међутим, у колико се електрошок употреби за напад, сматрао би се хладним оружјем.
- Треба правити разлику да ли је жену напала непозната особа на улици, у парку, ходнику зграде. Нови "Закон о оружју и муницији" сада дозвољава употребу сузавца, мада се као ефикасно средство показао и најобичнији џепни дезодоранс. Уколико се жена брани од насиља у породици, онда се, нажалост, самоодбрана често тумачи као да су обоје учествовали у тучи и жене буду кажњење због тога што су се браниле. Професионалци у полицији, центрима за социјални рад и тужилаштвима би требало да утврђују ко је примарни насилник, а ко се бранио, али то у Србији нажалост још увек зависи од сензибилитета и ангажованости сваког професионалца индивидуално.
- Свака жена која трпи партнерско или породично насиље би требало да позове један од СОС телефона за жене жртве насиља (списак СОС телефона на sajtu www.zeneprotivnasilja.net) или да разговара са особом од поверења (консултаткињом женске невладине организације, терапеуткињом, пријатељицом, рођаком) како би прво дефинисала то што јој се дешава и правила план како да изађе из ситуације насиља. Исто важи и за особе које виде да се то дешава жени до које им је стало - да прво позову, информишу се, а онда понуде жени којој се то дешава могућност да се она и сама јави и потражи помоћ.
Најбоље је да се жена у случају напада закључа у собу или купатило и одатле позове полицију или да полицију зове од комшинице или у ходнику зграде или испред куће где има људи. На тај начин ће насилник теже моћи да јој отме телефон из руке. Уколико насилник има оружје или прети убиством или самоубиством, то обавезно жене морају да кажу полицији приликом позивања дежурног телефона.
- Пракса судова за прекршаје јако ретко разликује самоодбрану од напада и често се дешава, уколико је полиција поднела прекршајне пријаве и против насилника и против жртве, да обоје буду кажњени за ремећење јавног реда и мира. То се може десити и у ситуацијама ако је жртва само псовала насилника или га називала погрдним именима због тога што ју је напао. У таквим ситуацијама саветујемо жртвама да одмах потраже организацију која пружа бесплатну правну помоћ како би се посаветовала око тога шта чинити (списак организација које пружају бесплатну правну помоћ можете наћи такође на сајту Мреже Жене против наслија).
Пракса кривичних судова је нешто другачија и имајући у виду да тужиоци спроводе истрагу, најчешће се у току истраге утврди да је у питању била самоодбрана, тако да жртве ни не буду оптужене. Међутим, то се разликује од случаја до случаја. Проблем се јавља када дође до прекорачења нужне одбране. Жртве партнерског и насиља у породици могу, у току кривичног поступка, добити статус посебно осетљивог сведока коме се може доделити и бесплатан пуномоћник - адвокат који ће их заступати у том поступку. Важно је да знају да траже од тужилаштва и суда да им се додели овакав статус како би могле да уживају додатну заштиту током судског поступка.
- И пре позивања и пријављивања насиља, жртве треба да направе СИГУРНОСНИ ПЛАН (доступан на сајту "Аутономног женског центра") који подразумева процену безбедности жртве и разраду различитих ситуација које се могу догодити и шта у свакој конкретној ситуацији урадити. За жртве партнерског, односно породичног насиља је по живот најопаснија ситуација када напуштају насилника или му саопштавају одлуку да ће да га напусте. Због тога се пријављивање и напуштање насилника мора добро планирати како би се сачували животи жена и деце.
- Ми управо завршавамо публикацију под називом "Водич за моја права у заштити од насиља у породици" која ће за неких месец дана бити доступна на сајту Аутономног женског центра и у којој ће бити детаљно разрађена сва ова питања.
Уколико вам је ово било корисно, сазнајте зашто и како је ове године убијено чак 20 жена (више о томе на ОВОМ линку)