Луткари дигиталног доба
За најбрже љубитеље Београдског фестивала игре, Амбасада Шпаније у Београду је омогућила посебан попуст од 50 % који се односи на куповину улазница за представу Групе господина Серана из Барселоне.
Комад “Птичица” је на програму 1. априла у Позоришту на Теразијама, и изводи се два пута, од 17х и од 20х. Број улазница са попустом је ограничен, а продаја се врши искључиво на сајту Београдског фестивала игре, од 26. до 29. марта.
Основана од стране Алекса Серана у Барселони 2006. године, Група господина Серана је позоришна компанија која ствара оригиналне продукције засноване на причама извученим из садашњег времена. Трупа користи богатство иновативних и старинских алата како би превазишла границе. На основу креативних сарадњи, њихове продукције уједињују сценски перформанс, текст, видео и звук, стварајући дела која откривају неусаглашене аспекте данашњих људских искустава. Трупа приказује искључиво оригиналне поставке са којима гостује у земљи и иностранству, уживајући подршку и признања важних институција у Шпанији. Група господина Серана је награђена Сребрним лавом на Бијеналу у Венецији 2015. године.
О комаду “Птичица”, Алекс Серано каже: “Када смо започели пројекат, избегличка и мигрантска криза експлодирала је пред "цивилизованом" Европом, а ми смо били усисани у вртлог тренутка, вестима, видео снимцима и осећањем беса и срама због онога што смо гледали. Потом смо почели да конзумирамо културне и новинске садржаје који су изгледали као да смирују љутњу и срамоту додавањем новог беса и срамоте, или директним призивањем нашег осећаја кривице. Скупљали смо чињенице, статистику, говоре и бројеве, мислећи да радимо праву ствар. Била је то тиха утеха са личног становишта, али уметнички, овај непосредни приступ теми учинио је да се осећамо празно на крају. Као да смо креативно безобзирни пред нередом, пред великим проблемом, где је једини закључак да сваки директан приступ није право решење. Ово је оно што радимо: кроз метафоре; правећи корак уназад да видимо смисао у хаосу; уклањамо чињенице све док не добијемо њихову суштину; предлажемо везе између актуелних догађаја, историје и старинских филмова или фикција, како би се створио нов приступ, врло лична, свежа тачка гледишта. Бежимо од онога овде и сада, од брзине вести јер се она може пронаћи на телевизији, у новинама и у документарцима, али и зато што верујемо да порнографија драмских слика и директан приступ чињеницама активирају искључиво једну врсту емоционалног одговора: мешавину беса, срамоте и сажаљења. Ипак, апелујемо на друге емоције (саосећање, упорност, нада или одлучност), а пре свега на емотивну интелигенцију и критичку мисао публике. Знамо да је данас ситуација у вези са избеглицама и мигрантима толико очајна да захтева фронталан и одлучан приступ. Али управо то желимо да избегнемо. Коначно, престали смо да пратимо видео снимке и слике са којима су нас медији и друштвене мреже стално бомбардовали јер нисмо могли правилно да размишљамо, нисмо могли да сагледамо позадину, и почели смо да тражимо нов приступ, мање директан, мање испуњеном бесом, срамотом и страхом, са више људскости”….