"С ОНЕ СТРАНЕ ДУГЕ!" Милорад Мандић Манда би данас имао 60 година, али судбина је имала другачији план!
Вечити дечак који је много желео, много сањао и који је непрестано летео...
Глумац Милорад Мандић Манда напунио би на данашњи дан 60 година, али нажалост прерано је напустио овај свет 15. јуна 2016. и то радећи оно у чему је био маестралан – играјући у представи “Петар Пан” на позоришним даскама у костиму Капетана Куке.
Манда је рођен у Београду, а глуму је студирао на Факултету драмских уметности, у класи са Драганом Бјелогрлићем, Жиком Тодоровићем, Весном Тривалић…
- Ношен идејом да је то моја права животна одлука ушао сам у ужи избор, и на моје одушевљење био сам примљен на ФДУ. И одмах затим избачен из куће, али су родитељи ипак прихватили моју одлуку – написао је Мандић у својој биографији на интернет презентацији позоришта “Бошко Буха”.
ИЗДВАЈАМО СА ФЕСТА: 5 филмова о уметности које не смете пропустити
У серији "Камионџије" су били најбољи пријатељи, а ево зашто се Паја и Јаре ПРИВАТНО НИСУ ПОДНОСИЛИ!
ДОДЕЛА ОСКАРА 2021: Ентони Хопкинс најбољи глумац, најбољи филм "Земља номада", "Аида" без награде
На самом почетку каријере играо је у серији “Вук Караџић” заједно са Микијем Манојловићем и Александром Берчеком. Манда је истицао да га је редитељ серије Ђорђе Кадијевић научио стрпљењу и да само онај ко чека може да се бави глумом. Захваљујући вољи и стрпљењу добио је бројне улоге на филму, серији и у позоришту.
“Лепа села, лепо горе”, “Ивкова слава”, “Мртав ладан”, “Пљачка Трећег рајха”, “Точкови”, “Три палме за две битанге и рибицу”, “Браћа по матери”, те у серијама “Село гори, а баба се чешља”, “Равна гора”, “Јагодићи”, “Бољи живот”, су само мали део онога што је Манда у току богате каријере урадио. Публика и данас цитира многе његове реплике и жали за још којом мастралном бравуром коју је могао да одигра да живот није одлучио другачије.
Године 1989. је снимио више од 270 епизода емисије “Бајка за лаку ноћ”, а дечја срца заувек је освојио програмом који је водио – “С оне стране дуге”, улепшавши њиме многа детињства.
- Суштина је да направиш нешто што ће да остане генерацијама. Не као узор или икона, него да буде идеја на којој ће се после градити. И као човек и као глумац морам да будем искрен и отворен, нема никаквих тајни, нема скривених намера. Бити лицемер у овом послу је катастрофа. Или га радиш или не радиш. Кад ме сретне неко ко је пре двадесет година пратио дечју емисију коју сам радио, прво ме забрине колико сам матор, а онда ме врати у то време кад сам био млад, и буде ми драго. Видим да је и он запамтио нешто, јер сам несебично делио своја искуства са свима - говорио је својевремено Мандић.
Осамдесетих и деведесетих није било куће у којој се са грамофона или касетофона нису чуле песме које је Манда снимио за децу попут “Трла баба лан” или “Ђускају” и “Зашто куче арлауче”…
Био је породичан човек и увек је истицао како је породица његово највеће богатство.
- Када саберем све што сам у животу радио, породица ми је највреднија - рекао је у емисији “Као сав нормалан свет”.
Нажалост, Милоран Мандић Манда преминуо је током представе “Петар Пан” у Установи културе “Вук Караџић” 2016. године у костиму Капетана Куке. Сахрањен је 18. јуна у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу уз тонове омиљене песме “Несаница” и присуство великог броја колега. Сахрањен је поред глумаца, својих пријатеља, Велимира Бате Живојиновића и Драгана Николића.
Дуго се као управник борио да његово позориште “Бошко Буха” поново заживи у својој матичној згради, али та жеља му нажалост још увек није испуњена. Након његовог одласка позориште је саопштило:
- Заспао у костиму Капетана Куке, али ми знамо да је он био Петар Пан, у његовом срцу је било толико жеља и љубави да оно ни само није могло да га испрати. Кажу да највећи умиру на сцени. Ми знамо да је он био највећи. Никада нисмо могли да идемо у корак са њим, морали смо да трчимо. Он би за један дан урадио колико нико од нас не може да замисли, а сваког дана је долазио у Буху са онолико снова колико људи немају ни за цео живот. Петар Пан, вечити дечак који је много желео, много сањао и који је непрестано летео. Зато ипак и даље не верујемо да није више са нама, и обраћамо му се директно, јер знамо да може да нас чује: "Мандо, хвала ти, волимо те и чуваћемо те! И чуваћемо наше позориште!"
Када се погледа снимак настао 1990. године као новогодишњи програм у којем многи реномирани уметници с Мандом певају “С оне стране дуге”, стегне се срце, јер многи од њих нису више са нама, али оставили су траг у уметности по којем ћемо их заувек памтити.
“С оне стране дуге, где падају звезде, где љубави има у сваком зрну неба. Где ждралови бели носе цвет у кљуну, где обале река воде куда треба. Где облаци следе замишљене пруге, с оне наше стране… С оне стране дуге…”
