АУТОНОМИЗАМ САДА И ОВДЕ
Ко смо ми данас? Изложба најновијих радова Уроша Ђурића - револт, непристајање и непомиреност
Ђурић је дипломирао и магистрирао сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду. Радио као ликовни педагог, као аутор и уредник на Радију Б92, наступао у играним и документарним филмовима и ТВ серијалима... Аутор је Манифеста Аутономизма (са Стеваном Маркушем), један од оснивача уметничке асоцијације Ремонт. Излагао је на преко 50 самосталних и на више од 100 групних изложби код нас и у Европи. Његова дела чувају се у музејима и уметничким колекцијама у Србији, Француској, Аустрији, Немачкој, Хрватској... Ђурић је за своје стваралаштво до сада добио награде: Сава Шумановић, Специјалну награду 46. Октобарског салона, награде Југословенског ликовног бијенала младих у Вршцу и Меморијала Надежде Петровић у Чачку, Велику награду И годишње изложбе Синдиката самосталних уметника у Београду...
Урош Ђурић, истакнута јавна фигура присутна у популарним медијима, често представља изазов када је реч о разумевању дубине његовог уметничког дискурса. Урошева харизматична појава често замагљује специфичности његових уметничких дела. Неретко се дешава да се његова дела, посебно она која укључују његов сопствени лик, тумаче површно, без увида у комплексност визуелног језика и концептуалне стратегије коју примењује.
Ова појава, коју многи називају "натуралистичком грешком", подразумева поистовећивање микроисторија Ђурићеве биографије са наративима његових дела и особинама приказаних ликова. Чињеница да се Ђурић бави како популарном културом, укључујући субкултуре и индустрије културе, тако и критичком и експерименталном визуелном уметношћу, често се не узима у обзир.
Његово деловање, као глумца, водитеља радијских програма, као и андергроунд панк музичара, истовремено се стапа са његовим радом у критичком и експерименталном пољу визуелне уметности. Он често рециклира узорке и шеме популарне културе у својим радовима, који су углавном фигурални. Ова двострука улога ствара перцепцију да Ђурићева дела функционишу као "органске представе" механизама културне продукције и субкултура којима се бави.
Урош Ђурић је рођен у Београду, 4. децембра 1964. године. Његова породична историја сеже све до питорескног билогорског села Велика Писаница, које је постало дом његових предака још у деветнаестом веку, након њиховог досељења из Далмације. Урош је своје академске темеље поставио студирајући историју уметности на Филозофском факултету, а касније је и продубио своје знање о сликарству на Факултету ликовних уметности у Београду. Дипломирао је 1992. године, а магистрирао 1998. на Сликарском одсеку ФЛУ.
Од самих почетака деведесетих, Ђурић је био присутан на ликовној сцени, у почетку као један од покретача аутономистичког покрета заједно са Стеваном Маркушем, са којим је креирао Манифест Аутономизма 1994. године (на петогогишњицу од почетка идеје).
- Аутономизам се везује за појам аутономија који се тумачи као "покоравање својим властитим законима". Стога је лични принцип врхунски принцип Аутономизма - гласи први став Манифеста Аутономизма, који су срочили Урош и Стеван фебруара и марта поменуте године.
Још од почетка осамдесетих година прошлог века, Ђурић је био истакнути протагониста београдске панк сцене, и активно учествује у њеном обликовању кроз свој рад у групи Урбана Герила. Његов таленат није био ограничен само на музичко и ликовно стваралаштво; Ђурић је такође имао запажене улоге у више филмских остварења, уметничких акција и радионица, а такође је био активан и у стрип издаваштву.
Један од кључних момената у његовој каријери био је оснивање уметничке асоцијације Ремонт, која је резултирала отварањем галерије Ремонт и истоименог уметничког магазина. Од 1992. године, Ђурић је био независни сарадник радија Б92, доприносећи културној сцени кроз свој рад на радију. Шира публика га познаје и по његовој улози Анђела у популарној филмској трилогији "Ми нисмо анђели". Ђурић се такође бави графичким дизајном, сарађујући са различитим музичким групама, као што су Дел Арно Бенд и ДЛМ, доприносећи њиховим албумима својим креативним дизајном. Од 2013. године, Ђурић је учесник квиза "Потера" на РТС-у, додатно проширујући свој утицај и присуство у јавном простору.
Поводом Дана Факултета ликовних уметности у Београду, који се обележава у сећање на оснивање Ликовне академије 31. марта 1937. године, Урош Ђурић од 1. априла представља своје најновије радове у реновираној Галерији ФЛУ. Ова изложба доноси радове из најновије продукције уметника, међу којима се истиче серијал графичких радова настао у сарадњи са АКЦ Матријаршија, који пропитују актуелност теоријских поставки Манифеста Аутономизма.
Раније поменут Манифест Аутономизма, представљао је предикцију нових аутономних пракси и друштвених кретања, одбацујући претходне обрасце мишљења. "Управо ту синтагму, ’сада и овде’, Урош Ђурић је преузео из наслова текста Ђорђа Јовановића објављеног у првом броју часописа Надреализам данас и овде објављеног у Београду 1931. године" пише Стеван Вуковић.
Он наглашава да је надреализам, као идејно исходиште Ђурићевог и Маркушевог аутономизма, укорењен у "револту, непристајању и непомирености, али првенствено одбијању постојања било какве идеалности, која би се као ’треба’ супротставила оном ’јесте’ неке стварности".
Својом тежњом ка аутономности ауторског концепта унутар различитих уметничких пракси, овај манифест је био кључни фактор на независној уметничкој сцени деведесетих година. Ђурићев серијал графичких радова поставља питање о актуелности Аутономизма и његовој интерпретацији у данашњем контексту.
Током трајања изложбе, сам уметник организује стручна вођења у самом излагачком простору, али и у простору некадашњег легендарног клуба Академија, који се налазио у подруму зграде ФЛУ (Рајићева 10), где је Ђурић био ангажован 1992/93 као Ђ.
Изложба ће трајати до 30. априла, а пратиће је каталог у форми часописа под називом "Аутономизам сада и овде", који ће додатно продубити разумевање тематике и уметниковог приступа. Ова изложба представља важан допринос културном животу града Београда и афирмацији ликовних уметности у савременом контексту.