СИНИША МИХАЈЛОВИЋ ОТВОРИО ДУШУ: Србин од главе до пете. Причао о Аркану, Звезди, рату ... (ФОТО)
И даље жали за оцем.
Синиша Михајловић прославио је свој 50. рођендан и у великом интервјуу "Газети" причао је о рату, свом животу, родитељима, утакмици са Хрватима 1999. године, односу са преминулим оцем, дербију Звезде и Партизана, али и о многим другим стварима.
Специфичан однос Синиша је имао са својим оцем и данас има сан који никад неће остварити.
- Мислим на њега сваки дан. Желео бих да може да види како су порасли његове унуке и унуци. Када се прича о сновима ја не сањам да освојим Лигу шампиона, или скудето. Мој сан је неостварив. Ја бих да загрлим мог оца! Био је возач камиона, умро је са 69 година од рака плућа. Када је умро, нисам био с њим. Током рата преклињао сам га да дође код мене у Италију, али је желео да остане у својој земљи - нагласио је Михајловић.
АНКЕТА: Који од Гобељићевих ЕВРОГОЛОВА је најлепши? (ВИДЕО)
За мајку је и даље мезимац. Будући да она не прича италијански мали је проблем у споразумевању са уницима.
- Моја мама ме и даље гледа истим очима као када сам био дете. Она не говори италијански, моја деца не знају најбоље српски. Али сваки пут кад нас посети у Риму, видим како их гледа и схватим да љубав нема потребе за речима.
Иако је дуго у иностарнству увек је истицао своју националну припадност.
- Имам снажан карактер. Србин сам од главе до пете, са свим врлинама и манама мог поносног народа. Али знам да признам грешке, да тражим извињење и увек сам спреман на дијалог. Сматрају ме за тврдог човека, то је истина. И боље је да ме не провоцирају. Али и човек са му*има може да буде дирнут.
Питање о српско-хрватским односима увек је присутно.
- Моја мама је Хрватица, отац Србин. Када су се преселили из Вуковара у Београд, мама је звала свог брата Иву и рекла му да дође у нашу кућу. А мој ујак је рекао 'Што си одвела мужа? Та српска свиња је требало да остане овде, да га закољемо'. То вам је била тадашња клима". У ратном сукобу, пише италијански лист, било је и бомби и силовања и насиља и стотина несталих, али и "руке Жељка Ражнатовића - Тигра Аркана". Миха га се никада није одрекао.
- Посветио сам му читуљу. Био ми је пријатељ, вођа навијача Црвене звезде. Увек се понашао добро према нама, играчима из клуба и репрезентације. Он је чак ухватио мог ујака Иву, спасао га и позвао ме телефоном. Злочине које му преписују, с тим немам ништа - истакао је Михајловић.
ЈОКИЋ О РЕПРЕЗЕНТАЦИЈИ: Не размишљам о томе (ФОТО)
Ту је и легендарна утакмица одиграна на Максимиру.
- То је била прва утакмица после рата између две репрезентације у Загребу. Изборили смо пласман на Европско првенство. Меч се завршио 2:2 а ја сам асистирао код оба гола. Новине у Србији су ми дале 10 - рекао је Синиша.
Синиша је у каријери играо за многе клубове, а ту била и велика ривалства.
- Дерби у Београду не може да се пореди ни са једним другим. То је много више од утакмице. Атмосфера на Маракани не може да се објасни. У Милану се игра дерби високог племства. У Риму је подсмевање преко целе године на тему дербија. У Ђенови су најлепше кореографије. У Торину је заразна та воља Торина да преокрену хијерархију - казао је један од најбољих извођача слободних удараца свих времена.
БОНУС ГАЛЕРИЈА
Погледајте како изгледа италијнаска одбојкашица Сара Бонифацио