РАЗВОДИ СЕ ИВАНА ШПАНОВИЋ

Оно што је Новак Ђоковић за српски спорт у мушкој конкуренцији, то је Ивана Шпановић Вулета у категорији дама.

Најбоља српска атлетичарка свих времена освојила је све што се могло освојити и недостаје јој само још олимпијско злато, које ће јурити у Паризу 2024. године, које би било круна величанствене каријере.

Прошла сезона и освајање првог злата на Светском првенсву на отвореном даје оптимизам да ће и олимпијско злато засијати око Иваниног врата у Паризу.

Поводом предстојећих великих планова, Ивана је дала ексклузиван интервју за Telegraf.rs у којем је причала о амбицијама и припремама за најважније такмичење где је ултимативни циљ злато у Паризу, открила је како изгледа обичан дан краљице српске атлетике, али и оно што ретко чини, испричала је и неке детаље о свом приватном животу и битним животним одлукама.

Шта би рекла Ивана, ко је заправо Ивана?

- Борац, жена свесна пролазности времена и својих несавршености - почела је Ивана у интервују за Телеграф.

Шта би ова Ивана рекла 10-годишњој Ивани?

- Када направи избор за који сматра да је предодређена и који је у потпуности испуњава, онда нема компромиса и не сме бити страха од тешкоћа и сопствених ограничења јер то постају онда изазови и инспирација. Тамо где је страх - тамо је циљ.

Која три дана у животу можете да издвојите као стубове свега онога што јесте?

- Дан када сам се родила (хвала мајко, хвала тајо) када сам кренула са атлетиком, први неуспех са 15. година.

Светско злато, два светска дворанска злата, два европска злата, три дворанска европска зата, пет златних у Дијамантској лиги - да ли је ултимативни циљ златна медаља на ОИ?

- Апсолутно. Цео мој фокус за 2024. је само на освајању последње златне медаље која ми недостаје. Свесна сам својих предности које године и искуство носе и сасвим оправдано се ослањам на то као најбоље савезнике да бих то постигла. Поред тима са којим радим и уз које сам остварила све до сада.

На који скок и моменат у каријери прво помислите када замислите највећу срећу?

- Неописива је срећа да сам више пута, први пут освајала неке од златних медаља и свака која би се десила опет била је вредна поноса и дивљења али прва сениорска, иако бронзана са Светског првенства у Москви 2013. је без премца. Тренутак који је био потврда нечему из прослости и неки нов почетак без икаквог обећања или представе у том тренутку о вероватноћи да ће/када ће се то опет поновити.

Најтежи тренутак у животу? Нешто што вам је можда променило филозофију у једном моменту, пут којим сте зацртали да идете?

- Спорт ме је научио да имам права да прославим али и да тугујем после такмичења али дан, два. Све брзо пролази и неопходно је пребацити фокус на оно следеће, опет и опет. Филозофија коју имам у животу је само пренесена и на ову сферу живота али све је врло уско повезано. Поверење у сваком односу, јасан циљ, доследност, и наравно никада не заборавити да уживам у целом процесу. То је био и првобитан осећај који ме је обузео када сам почињала и ни након 25 година тренирања и такмицења, нисам себи дозволила да било шта друго постане битније од тога.

Како балансирате приватни и професионални живот? Ипак је бављење спортом велико улагање времена и жртва која се мора поднети за успех.

- Свако од нас свесно прави изборе у животу, сваки избор са собом носи и одређену цену и услове. Атлетика је била искључиво мој избор, тако и све оно са чиме сам се сусретала скоро три деценије. Ја, али и моја породица, пријатељи, партнери. Подршка и разумевање свих њих је била кључна, да бих ја остварила свој максималан потенцијал. Било је једино битно да нико не помисли да боље од мене зна шта је боље за мене као и шта це ме као особу испунити.

Можете ли да нам опишете један радни дан светске шампионке? Како то изгледа када се припремате за тренинг и оно што ћете радити на тренингу?

- Волим дан да искористим максимално јер одлазим на спавање између 21/22х па тако устајем између 5/6х. Ако време допушта, у дворишту уз тишину и уз кафу волим да записем нешто и прочитам књигу бар 30 минута, после чега се спремам за тренинг ако је пре подне. Вожња или шетња до парка са псима, спремам код куће све оброке које једем у току дана и који су испланирани у односу на тежину тренинга тог дана. Не започињем тренинг уколико не знам унапред све, до танчина шта се ради јер ми је ментална припрема најважнија да би квалитет тренинга био који је неопходан.

Да ли има нешто за чим жалите у приватном или пословном животу, нешто што би желели да поправите или да учините у наставку?

- Иако разумем јавни интерес, приватан живот сам се увек трудила да буде приватан али, како се Марко и ја разводимо, обоје се суочавамо са врло емотивним периодом јер обоје сматрамо ово заједничним неуспехом. Потребан нам је обома лични простор и поштовање интиме како би се обоје, што брже и безболније вратили мирнијим токовима живота. Не желимо ни једног тренутка да порекнемо људске вредности једног у односу на другог, у брак смо обоје ушли са истим жељама и потребама, које су се, уз обостране личне амбиције, погледе на будућност, приоритете и изборе променили у различитим правцима. На ову тему се више нећемо обраћати.

- Различите ситуације прате и одабир музике. Волим да слушам класичну музику када ми је потребно да се умирим, пред такмичење волим микс рок, поп, данце, старе али и тренутне хитове али је покојни Ђока Балашевић неко кога слушам невезано од расположења или прилике, за мене су његове песме ванвременске и у њима уживам највише.

Да нисте постали атлетичарка, који је други правац којим би можда ваш живот ишао?

- Ако би био други спорт, наставила бих са рукометом. Ван спорта, спортска психологија и менаџмент, предузетништво. Све сем рукомета у овом тренутку стоји само на чекању док је професионални спорт у току.

Каква је исхрана једног врхунског спортисте? Да ли можете да понекад да "варате" са храном и ако можете, шта је то што највише волите од "нездраве" хране?

- Колико год тежила да се приближим перфекционизму и таквом приступу спортској каријери, на крају се ослањам на потребе тела и на основу тога креирам и исхрану. После дугих сезона, волим да се почастим домаћим палачинкама од киное и намазима које правим, а укусима подсећају на нутелу, и крем од пистаћа - без изузетка. Шећери су моја слаба тачка, када је исхрана у питању.

Савет девојчицама које би волеле да постану светске шампионке у скоку удаљ?

- Да се забављају. Да истражују у чему су најбоље, прикупе сто више знања и практичних трикова којим могу да се послуже и праве напредак. Да поштују рад свих осталих у истој мери колико поштују и цене свој.

Коју боју замишљате када вам неко каже реч "срећа", а коју када вам кажу реч "туга"?

- Тиркизно зелену/плаву за мир и срећу док ме јесењи тонови увек асоцирају на пролазност времена, што ми, као и већини, вероватно изазива неку дозу туге.

Шта је Иванин рецепт за срећу?

- Апсолутна искреност према себи и другима. У случају блиских и драгих особа, опција је некада прећутати ако нисам сигурна како ће је доживети а у случају да затраже моје мишљење, истина је једина константа које се држим.