Неће више бити шпица у Београду: Тамо где је саобраћајна гужва примењиваће се НОВА ПРАВИЛА
- Београд је град импресивних могућности и градске власти увелико раде на примени "паметних решења" које ће олакшати живот грађанима - рекао је градоначелник Зоран Радојчић.
Он је казао да "паметни градови" користе савремене технологије за унапређење квалитета живота грађана у метрополама и решавање разних изазова, попут саобраћајних гужви или комуналних проблема и да је његов циљ да Београђани осете тај бољитак у сваком сегменту живота.
- Смарт сити решења, на којима град увелико ради, обухватиће на првом месту решавање саобраћајних гужви и промоцију пешачења, бициклизма и јавног превоза - рекао је Радојичић.
"Зеленило-Београд" сутра сади 300 стабала у парку Калемегдан и парку Ушће
Он је најавио да почиње примена "паметног решења" за саобраћајне гужве, тако што ће се применити систем за управљање саобраћајем по зонама, који ће омогућити да се возила усмеравају у зависности од гужви, као и да има више зелених таласа. Реч је о трогодишњем пројекту, што значи да ће 2021. године Београд имати заокружен адаптибилни зонски систем управљања саобраћајем на око 300 раскрсница са семафором. Како би се пронашао најбољи модел за Београд, екипа Секретаријата за саобраћај је крајем прошлог месеца била у Варшави која примењује тај систем. Градоначелник се осврнуо и на пројекат паметног паркирања, с циљем да се возачима пруже брже информације о најближим слободним паркинг местима.
- Поставили смо инфо-табле које показују број слободних места у гаражама у близини. Према проценама, тиме се возачима за око 21 одсто смањује време које би трошили на тражење паркинг места, а истовремено, емисија угљен-диоксида смањује се за око 30 одсто. То је одличан пример како на једноставан начин, малим пројектима, савремене технологије помажу квалитету живота грађана - додаје градоначелник.
Градоначелник је најавио и да се тренутно осмишљава стратегија паметног града, која ће бити прихватљива грађанима и која ће их укључити у планирање нашег града.
Планови града у том смислу обухватају већ помињано увођење сензора за оптимизацију саобраћајних токова, значајно увећање броја електричних аутобуса, јер је планирана набавка нових 80 електричних аутобуса. Затим промоцију бициклизма, повећање зелене и заштићене површине за 20 одсто до 2021. године, успостављање јединственог информационог система у области животне средине, што обухвата и знатно већи број мерних места за реализацију еколошког мониторинга, истакао је Радојичић. Како је рекао, да би се добио "паметан град" по мери својих грађана не сме се сва пажњу усмерити само на увођење технологије, сензора и интернета. Потребно је, пре свега, имати реалну визију развоја Београда и поставити специфичне циљеве паметног урбаног развоја. Градоначелник је додао да се тек онда елементи "паметних градова" могу уграђивати у све области рада, од мобилности, здравства и сигурности, до расвете, животне средине, енергије.
Он је навео да је унапређена и комуникација грађана и Управе, кроз Беоком сервис и омогућавање грађанима да сваки проблем у раду комуналних служби могу да пријаве чим га уоче.
Градоначелник се осврнуо и на један од примера - формирање "личних карата" градилишта у Београду, које је сада у тест фази. Оно садржи обједињене податке о свим грађевинским радовима у граду, тако да преко својих рачунара сви директори градских предузећа могу да добију информације о томе где се одвијају и у којој су фази.
Поводом сече дрвећа огласио се и ГРАДОНАЧЕЛНИК, ево ко је дао САГЛАСНОСТ и колико је то КОШТАЛО
- Ово ће омогућути бољу усклађеност радова јавних предузећа, брже завршавање радова, велике уштеде, као и смањивање могућности да се радови дуплирају. У паметним градовима, грађани брже, лакше и једноставније задовољавају своје потребе. Повећање квалитета и уштеду времена применом технологија паметних градова можемо илустровати на примеру градског саобраћаја и транспорта - износи планове за будућност градоначелник.
Пре свега, уштеде времена се могу остварити уколико смањимо саобраћајну гужву и загушења у шпицевима, а то се може постићи уколико град изгради инфраструктуру која подржава Интернет ствари (ИоТ), што даље води бољем управљању саобраћајем односно реалној уштеди времена за сваког учесника у саобраћају.
Јасно је да паметнији и зеленији начини транспорта, као што су бициклизам, електрични аутомобили, цар схаринг, могу учинити наша дневна путовања ефикаснијим, и по питању времена и новца, додао је Радојичић.
- То значи да се више новца може уложити у пројекте за добробит заједнице, у образовање, здравље и друге области -закључио је градоначелник Радојчић.