БИЋЕТЕ ИЗНЕНАЂЕНИ КАДА ЧУЈЕТЕ ШТА СВЕ КРИЈЕ ИСТИНА О ВАКЦИНАМА: Како је ЦИА повезана са њима, да ли изазивају аутизам...?

Због чега? Због ових осам митова.

У предграђу Њујорка проглашено је ванредно стање због једне од највећих епидемија малих богиња у последњих неколико деценија.

Због тога ће у Рокланд округу, у савезној држави Њујорк, у наредних 30 дана свим малолетницима који нису вакцинисани бити забрањен приступ јавним местима - барем док не добију вакцину.

Реч је о последњој у низу епидемија у Сједињеним Државама, које су бастион покрета против вакцина.

За то време мале богиње су током 2017. године убиле 111.000 људи широм света, наводе из Светске здравствене организације.

У последњем извештају СЗО, објављеном у новембру, наводи се да је пораст лажних вести о вакцинама - уз генерално лоше стање система здравственог осигурања у читавом свету - један од главних узрока због којих је дошло до пораста оболелих за 30 одсто између 2016. и 2017. године.

- Само неколико случајева би брзо могло да прерасте у десетине или стотине хиљада, уколико грађани нису вакцинисани - истичу из СЗО.

Највећи проблем су Северна и Јужна Америка, Европа, као и земље источног Медитерана.

Ево како су митови о вакцинама опстали и како је проценат вакцинисаних опао, упркос научним доказима о користима вакцинације.

1. "Вакцине могу да изазову аутизам"

Уколико се прати та тврдња кроз историју, траг ће нас одвести до британског хирурга Ендрјуа Вејкфилда.

Он је 1997. у престижном медицинском журналу Ланцет (The Ланцет) објавио рад у којем тврди да вакцина против малих богиња, заушки и рубеола (MMR) има везе са повећаним бројем случајева аутизма међу британском децом.

Италија: "Нема вакцине, нема школе"

Тинејџер решио да се вакцинише после распитивања на интернету

Након тога, објављен је низ истраживања које негирају везу између MMR вакцине и аутизма, Ланцет је повукао Вејкфилдов рад, док је сам Вејкфилд избрисан из регистра лекара Велике Британије.

Међутим, иако су његове тврдње оповргнуте, биле су довољне да стопа вакцинисаних MMR вакцином у Великој Британији падне са 92 одсто из 1996. на 84 одсто 2002. године.

Од тада је тај број порастао на око 91 одсто, али је и даље испод оног за који СЗО истиче да је неопходан - 95 одсто.

2. "Имуни систем деце не може да издржи толико вакцина"

Деца би до друге године требало да приме најмање 11 вакцина, али неки родитељи се брину да би то могло да утиче на њихов имунолошки систем.

Уобичајна брига гласи - вакцине функционишу тако што тело упознају са вирусима и бактеријама које би могле да изазову одређену болест.

Међутим, лекари не морају да у телу изазову ефекте болести - вакцине заправо само припреме тело да реагује како треба када болест удари.

- Новорођенчад развију способност да одговоре на стране антигене - супстанце које су способне да стимулишу одговор имуног система - чак и док су још у мамином стомаку - написао је амерички педијатар Пол А. Офит, у једном од најпознатијих разматрања повезаности вакцина и имунолошког система деце.

- У року од неколико сати након рођења, бебе могу имунолошки да одговоре на вакцине - истиче он. 

3. "Болести су почеле да нестају и пре него што су се појавиле вакцине"

Овај аргумент гласи да су бољи друштвено економски услови - боља исхрана и постојање канализације, на пример - подједнако ефикасни као вакцине у борби против болести.

Тачно је да су бољи животни услови смањили стопу смртности пре него што су се вакцине појавиле, али убрзани пад броја оболелих након увођења вакцина указује на то да вакцине ту играју велику улогу.

На пример, број преминулих у Сједињеним Државама пао је са 5.300 из 1960. на 450 током 2012. године, наводе из Центра за контролу и превенцију болести из САД.

Треба имати у виду и да се прва вакцина против малих богиња појавила 1963. године.

Међутим, вакцинација није само повећала проценат излечених од малих богиња и људи који су преживели болест, већ је у наредних пет година значајно смањен и број оболелих.

Поред тога, постоје и бројни докази да пад у стопи вакцинисаних може довести до поновног "оживљавања болести" - Јапан и Шведска су имали доста проблема током седамдесетих након што је мање деце вакцинисано него раније.

4. "И они су који су вакцинисани се разбољевају"

Грађани који су против вакцинација ово често користе као један од аргумената.

Међутим, одговор је једноставан - ниједна вакцина није 100 одсто ефикасна - из Светске здравствене организације истичу да је рутинска вакцинација деце успешна у од 85 до 95 одсто случајева.

Зашто? Зато што свако на свој начин реагује на вакцину, што значи да неће сви људи развити имунитетет на одређене болести.

Једини разлог због којег се више вакцинисаних разболи у односу на невакцинисане, јесте што је далеко више вакцинисаних људи.

Невакцинисани грађани за то време се разбољевају у много већим процентима

5. "Фармацеутске компаније само гледају профит"

Економиста Светске здравствене организације Милоуд Кадар, који се бави здрављем, процењује да је светско тржиште вакцина 2013. било вредно 24 милијарде долара.

Исте године, та бројка је износила мање од три процента светског фармацеутског тржишта.

Последњих година тржиште вакцина добило је на замаху, подстакнуто ширењем програма имунизације у свеже индустријализованим земљама попут Кине и одлуком многих богаташа да финансирају истраживања у области вакцина.

Најбољи пример тога је оснивач Мајкрософта Бил Гејтс.

Ипак, финансијски интерес да што више људи буде вакцинисано има читаво човечанство - разбољевање је скупо.

У истраживањи Џон Хопкинс Универзитета из 2016. године, наводи се да за сваки долар, који је у 94 земље света за најнижим дохотком уложен у вакцину, очекује да 16 долара буде уштеђено у трошковима здравствене заштите, изгубљеним платама и мањој продуктивности на послу због болести или смрти.

6. "Моја земља је готово потпуно искоренила те болести, па није потребно да се вакцинишем"

Иако су вакцине смањиле учесталост многих болести, то не значи да су оне под контролом у читавом свету.

Неке од њих чак на појединим деловима планете праве велике проблеме.

Болест се притом, због глобализације, лако може пренети са континента на континент и раширити у земљама са ниском стопом вакцинисаних.

Број оболелих се Европи утростручио између 2017. и 2018. године, достигавши готово 83.000 људи - што је највећи број у овој деценији.

7. "Вакцине садрже небезбедне токсине"

Још једна брига родитеља који не желе да вакцинишу децу јесте употреба супстанци попут формалдехида, живе или алуминијума у вакцинама.

Ове супстанце би могле да буду штетне у одређеним количинама, али у вакцинама нису.

Према америчкој Управи за храну и лекове, просечна вакцина у којој има живе садржи око 25 микрограма живе по 0,5 милилитара вакцине.

Како наводе, то је иста количина живе као и у 85 грама туњевине.

8. "Вакцине су завера Запада"

Веровања да су вакцине део завере против грађана и даље постоје. Велики проблем у борби против дечје парализе у северној Нигерији јесте веровање да би вакцине могле да изазову неплодност код девојака, као и да шире ХИВ, због чега су чак и чести напади на здравствене раднике.

Исти мит постоји и у Авганистану и Пакистану, јединим земљама поред Нигерије у којима је вирус дечје парализе и даље проблем.

Читавој ситуацији нимало није помогло то што је у марту 2011. године ЦИА, као параван за покушај доласка до ДНК некадашњег лидера Ал Каида Осаме бин Ладена у Пакистану, користила вакцинацију против хепатитиса Б.

Њихов план је откривен, па је неповерење у вакцинацију постало још веће, иако је ионако мали број људи тамо вакцинисан.