ДЕЧАК-УБИЦА "ПОВУКАО НОГУ": Број деце на психијатрији ДРАСТИЧНО ПОРАСТАО након 3. маја
У Србији се чека и до неколико месеци на преглед код дечијег психијатра.
Анксиозност, депресија, агресија, мешовити поремећаји, само су делић дијагноза, које психијатри постављају из дана у дан, код све већег броја пацијената у Србији, узраста од 12 до 18 година. На дечијим психијатријским одељењима у последњих годину дана гужве су драстично повећане, термини за преглед чекају се месецима, а лекаре забрињавају последице пандемије и закључавања, али и душевни поремећаји, који се јављају од маја 2023. и трагедије у Основној школи “Владислав Рибникар”.
ЛЕПЕ ВЕСТИ СТИЖУ ИЗ НИША: Шест девојчица и четири дечака дошли на свет као ПОСЕБНЕ БЕБЕ
ПРАВА ЗИМА СЕ ВРАЋА: Чека нас дебео минус од овог датума! Стижу киша и СНЕГ, известан и МРАЗ
ДАНАС СЛАВИМО СВЕТОГ ОНИСИМА: Овај светац нас учи да ништа није НЕМОГУЋЕ - ако имате НЕОСТВАРЕНЕ жеље, прави је дан да то промените (ВИДЕО)
У целој Србији, на милион и по малолетника има само 40 дечјих психијатара.
У Институту за ментално здравље, на Клиници за децу и омладину, родитељи се жале да чекају термин за преглед детета и по два месеца.
- Код лекара у дому здравља нам је речено да морамо да одведемо дете код психијатра, да потражимо стручну помоћ и добили смо упут за Институт у Палмотићевој. Међутим, онда нам је докторка напоменула да би било добро да потражимо везу, јер су термини по два месеца унапред заузети. Много је деце са проблемима, а она је старија докторка, пред пензијом, која каже да не памти периоду у којем је оволико упута писала за дечје психијатре - прича за Нову мајка тринаестогодишње девојчице, која има проблема са депресијом.
У болницама у Србији, у којима деца траже помоћ због менталних поремећаја, тренутно су све собе пуне.
- У последње време нам интензивно расте број пацијената, али не могу да кажем шта је конкретно разлог томе. Могу бити последице свих криза у земљи или то што родитељи раније препознају проблем, јер су свакако освешћенији. Некада је људима било незамисливо да прихвате да дете има психички проблем, али све ове кризе утичу и на нас одрасле. Дешава се да родитељи и из страха доводе децу, само на превентивни разговор, иако нема никаквих озбиљних симптома. То је раније било незамисливо - прича за Нову психијатар са Клинике за децу и омладину Института за ментално здравље у Београду.
На термин за преглед се дуго чека, јер је мало дечјих психијатара, а адолесцената са поремећајима све више.
- Добро је што се јављају на време, посебно кад су развојни поремећаји у питању. Дуго се чека на термин јер имамо мало дечјих психијатар, свега 40 у целој земљи, а много пацијената, милион и по деце. Готово сви психијатри су у великим градовима, а долазе нам осим деце из целе Србије, и малолетни пацијенти из региона Црне Горе, Босне и Херцеговине. До скоро је у Црној Гори био само један дечји психијатар, а немају болничко одељење, док у Бањалуци има само једно клиничко одељење, али је јако мало - објашњава доктор.
Он наводи да су симптоми самоповређивања и адолесцентске кризе чешћи код девојчица, док су развојни поремећаји заступљени код дечака.
- Деца имају данас краћи фитиљ, јер им је опсег пажње мањи, а то је због екрана и непосвећености родитеља. Критикују децу што су на телефонима, а онда затекнем маму и ћерку у чекаоници, обе на телефону и нема комуникације, ни са једне стране. Миленијалци сада постају родитељи, а они су одрасли са електроником - наглашава.
Мања дечја психијатријска одељења су непрестано пуна.
- Имамо све више пацијената и често смо пуни. Иако смо мало одељење, имамо само 10 кревета. Има и дечака и девојчица, а највише родитељи доводе децу у периодима после распуста. Кад треба да крену у школу узнемире се, анксиозност се појача и потребна им је терапија и разговор - прича за Нову специјалисткиња дечје и адолесцентне психијатрије, начелница Одељења за адолесценте на Клиници за психијатријске болести “Др Лаза Лазаревић”.
Повећан број малолетних пацијената на психијатријским одељењима, лекари објашњавају пандемијом и закључавањем, које је на децу оставило трага, али и ситуацијом у друштву, које потенцира насиље.
Масовно убиство у ОШ “Владислав Рибникар”, у мају прошле године, код једног процента деце довело је до “нове дијагнозе”.
- "До 3. маја сам могао да се контролишем јер сам мислио да ћу ићи у затвор, а кад сам схватио да нисам одговоран за то што радим, није више било кочниц" нешто је што можете чути од малолетних пацијената, који покушавају да имитирају дечака-убицу. Они о својим размишљањима и идејама говоре тако што се позивају на трагедију у ‘Рибникару’. Желе да се о њима прича, да постану популарни. Нажалост, масовно убиство деце је у српским медијима било врло пропраћено, код многих без икакве цензуре и деци је то било предато на ‘тацни’, са телевизије, новина, интернета, на мрежама - објашњава др.
Много је више деце са агресивним идејама данас, него пре 3. маја 2023, упозорава докторка.
Извор: Србија Данас/Нова/Аутор: Ана Марковић