ЈЕДЕМО ОТРОВ! У Србији се продаје ВОЋЕ И ПОВРЋЕ које је прскано ПЕТ ПУТА ВИШЕ него што је дозвољено
Примена пестицида је веома деликатна и осетљива ствар, нарочито услед климатских промена јер су патогени, односно штеточине прешли у наш регион
Помоћник директора Института за заштиту биља Ненад Тркуља каже да пољопривредници треба да буду што више едуковани о средствима заштите. Поред едукације, произвођачима воћа, поврћа и ратарских култура треба омогућити комплетан сервис, како бисмо имали право да од њих тражимо потпуно здравствено безбедан производ, рекао је Тркуља.
- Ако ми као држава и друштво не дамо подршку и значај томе, нормална је ствар да ни тај произвођач не може сам да се снађе и одлучи шта да користи и у којој мери, који је праг да је здравствено безбедно и остало - навео је Тркуља.
Примена пестицида је, напомиње, веома деликатна и осетљива ствар, нарочито услед климатских промена јер су патогени, односно штеточине прешли у наш регион.Проблем представља и њихова резистентност услед дугогодишње прекомерне употребе пестицида.
ОБАВЕЗНО ПРОВЕРИТЕ И ОБУЋУ Ево како да се УСПЕШНО ЗАШТИТИТЕ од комараца и других инсеката
ПРЕД НАМА ТРОПСКА НЕДЕЉА: Чувајте се, биће и до 40 степени!
СРБИЈИ ПРЕТИ НОВИ ВИРУС ЗАРАЗА! Стигло упозорење лекара
- Многи препарати губе потпуно ефикасност. Није више да се смањује ефикасност, већ се потпуно губи. У таквим условима треба потпуно променити приступ сузбијању штетних организама у заштити биља и за тако деликатне ствари потребна је велика подршка државе и друштва - рекао је Тркуља.
Ненад Тркуља истиче да је тржиште пестицида веома уносно и да зато у Србији постоји 800 регистрованих пестицида.
- Када једна активна материја прође патентно право, све хемијске компаније и фирме које желе да зараде на њој ће је регистровати и под другим именом продавати. То је правно основано, међутим, поставља се питање оптимизације примене свих тих средстава. Да ли су нам сви ти пестициди потребни је друго питање. Треба да се уради процена шта од свих тих препарата треба користити.Можда нам од 800, 300 ни не треба - напомиње Тркуља.
На питање могу ли грађани да виде по плодовима које купују да ли је воће и поврће безбедно, Тркуља каже да то није могуће.
Велики број хемијских супстанци и пестицида је на листи преиспитивања Европске уније и очекује се да ће велики број бити избачен из употребе.Тренд је увођење биолошких пестицида, односно биолошких организама и њихових продукта.
- Они су мање ефикасни, али здравом стратегијом и улагањем у такве програме можемо да дођемо у ситуацију да се употреба класичних хемијских средстава смањи - истакао је помоћник директора Института за заштиту биља.
Код Пожаревца ископане кости војника из Првог светског рата: Пронађена гробница српских јунака!
Серија "Срећни људи" крије многе ТАЈНЕ: Њих две су биле у жестокој свађи, а глумци су масовно одлазили због овога
ТЕЖЕ НЕГО У ЕГИПТУ НА 50 СТЕПЕНИ Ево зашто се многима чини да је ЗНАТНО ТОПЛИЈЕ него што температуре показују
Тркуља је навео пример Грчке у којој су имали велики проблем са биљним патогенима. Дошли су у ситуацију да је резистентност толико порасла да са биолошким пестицидима имају већу ефикансост него некада са хемијским, рекао је Тркуља.
Иначе, прска се све, а најосетиљивији производи су јагодичасто воће - јагоде, трешње.
- Осетљиво је све што се конзумира стоно, што не иде у прераду, мада је и то у преради, ако се неправилно користи, угрожено. С друге стране, и код стоног, ако се правилно користе пестициди, апсолутно је безбедно - закључио је Тркуља.