"Мама је спремила приганице, има за све, послужите се... " Олуја у срцу НИКАД НЕ МИРУЈЕ
Бол који никад не пролази!
Злочин који никада не застарева... "Олуја"...
Одлука је донета... 31. јула 1995. године на Брионима. Кажу, дефинисали су операцију, "Нанети такве ударце Србима да практично нестану са ових простора".
Ова једна дефиниција створила је судбине. Тешке судбине. И бол који никад не пролази.
"Српска несрећа биће коначна" Трагичне речи Добрице Ћосића док је посматрао егзодус народа у операцији "Олуја"
Кад и Хрвати схвате да су били злочинци током "Олује": Зверства јединице "ЛУЧКО" Срби никада неће заборавити (ВИДЕО)
СТИХОВИ МЛАДОГ СРПСКОГ ПЕСНИКА БУДЕ ГОРЧИНУ "ОЛУЈЕ": Миливој преживео етничко чишћење Срба пре 25 година (ВИДЕО)
Није лако писати о "Олуји". Све је испричано и исписано за скоро три деценије. Али, није баш све. Постоји још једна прича, још једна судбина, још једна бол.
Црна, крупних црних очију, намучена, али насмејана. Имала је рупицу на бради и образима. Увек је делила свој доручак са осталима. Говорила је, "Мама је спремила приганице, има за све, послужите се..."
Елена... Зове се као ја. То ми је било увек интересантно као клинки, јер се нико у мом граду није тако звао. Она је добила име по прабаки, баш као и ја. Избегла је... Из Книна. Придружила нам се у трећем разреду основне школе. Била је зрелија од нас, јасно се видело. Мука те натера да одрастеш пре времена. Ми нисмо знали шта је "рат", можда неко из прича родитеља. У њеним очима је био страх. Сад враћам филм.
Тада је она била само Елена из Книна, која сваки дан у школу доноси приганице... "Мама их прави" каже, "свако јутро"... Није радо причала о злочиначкој акцији Хрвата. Није желела да се враћа, тамо... На кућу стару, на хрватску заставу, развијену у готово напуштен Книн. На оца, који је остао, и погинуо. А она, мама и брат, протерани. Из сопственог дома, из куће који им је деда оставио у аманет. Причала је о дрвету јабуке у дворишту, о кући, дворишту, о псу, не сећам се имена.
Била је и у колони... Каже, "Били смо у колони, а нисмо знали где идемо". И она чувена "Само хвала драгом Богу што смо живи. Мама, брат и ја". А тата, "Њега сам чекала да се врати кући, али није никад..."
Није се ни вратио. Елена је изгубила оца, кућу, јабуку... Изгубила је свој сан, остала су јој сећања, остала је "Олуја" у души и срцу. Нисмо то тад разумели, те 1995. године. Били смо деца, збринута и сигурна. Она је за нас била још један ученик, који је игром неког случаја "упао" у наш разред. И прихватли смо је. Можда због приганица, можда због црних крупних очију, које су говориле више од речи.
Не знам где је Елена сад, да ли поново има свој дом и породицу. Али једно знам, није заборавила своје порекло. Није заборавила злочин над својим оцем, није заборавила ни јабуку у дворишту. Неће никад.
Да ли Еленина мама и даље прави онако добре приганице?
Војна акција "Олуја" убраја се у једно од најсуровијих етничких чишћења на подручју бивше СФРЈ. Нема прецизних података о жртвама.
Ране и даље нису зацелиле.
Хрватска већ трећу деценију слави овај страшни злочин - војну акцију "Олуја". Хрвати кажу -величанствена војна акција, ја мислим -Злочин који је мојим пријатељима узео родитеље, дом и право на сопствени идентитет.
ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ГОДИШЊИЦЕ ПРОГОНА СРБА ИЗ ХРВАТСКЕ: Александар Вучић је Србији спасао душу
"Гранате лете, тела у кукурузиштима, прва станица Приједор" Један дан "Олује", а као да је вечност била!
ПСОВАЛИ ГА И ЈУРИЛИ ПО АУТОПУТУ, ХТЕЛИ СУ ДА МУ ЧЕСТИТАЈУ ОЛУЈУ: Путовање једног Србина кроз Хрватску (ФОТО)
"Олуја" се не стишава, а 25 година је прошло: Епизода ратног вихора коју никада нећемо заборавити
ЧЕГА СЕ ПАМЕТАН СТИДИ, ХРВАТ СЕ ПОНОСИ: Какав ли човек мораш да будеш, кад славиш убијање деце и цивила?