НАШИ ХЕРОЈИ: Игор, Милан и браћа Јањић пешице се ухватили у коштац са огромним сметовима и спасили 17 ЗАВЕЈАНИХ особа на планини Маљен (ФОТО)
Само са жељом и љубављу према људима, без помоћи Горске службе спасавања спасити 17-оро завејаних на планини Маљен, шта рећи а не истаћи дивљење према оваквом подвигу. Он је још и већи ако се зна да је изведен пешице.
Овај подвиг су извели "вукови" и "горостаси": Игор Мандарић, ауто-механичар из Београда, који је све и организовао, Милан Пајић, радио-аматер, такође из Београда, као и браћа Бранко и Дарко Јањић из Ваљева, иначе инжењери и ловци.
Како је све то изгледало у трауматичним тренуцима по завејане и уплашене људе на Маљену, који су 40 сати остали "одсечени" од света и који су покушавали безуспешно да ангажују ГСС да дође до њих, прича Мандарић.
КАКАВ ЈЕ УТИЦАЈ ОМИКРОНА НА ЉУДСКО ТЕЛО? Откривено више од 20 симптома, а један се јавља само ноћу
СНИМАК ИЗ АУТОБУСА ИЗАЗВАО ЛАВИНУ КОМЕНТАРА: Мушкарца без свести врата аутобуса ударају у главу, а НИКО ДА ПОМОГНЕ! (ВИДЕО)
ОДГОВОР НОВИНАРКЕ ИЗ ВРАЊА НАКОН ВИРАЛНОГ СНИМКА: "Нисте знали шта заправо гледате, све је било ДОГОВОРЕНО"
Преносили један другог
Каже да је за читав случај сазнао преко "Адвентуре Off Роад" клуба, чији је члан, захваљујући чему је и кренуо у акцију.
- Упутили смо се у понедељак у 5.00 ујутру из Београда ка Горњем Лајковцу јер је одатле било најближе доћи пешице до њих, а пре тога смо детаљно на ГПС уређају уцртали руту. Ишли смо колима колико смо могли да се пробијемо, а даље кренули пешице. Прва два километра снег је био око 60 центиметара кроз потоке и обронке планине и то смо савладали релативно брзо, чак смо у једном делу где је била река "преносили" један другог због дубоке воде - започиње причу Мандарић.
Успон под углом од 70 степени
Даље додаје да је други део пута био много тежи, са великим висинским успонима и снегом који је, како каже, био и изнад кука!
- Пратили смо све време ГПС да се не бисмо изгубили у густој шуми и правили паузе на сваких 300 метара због огромних снежних наноса. Захваљујући Бранку и Дарку, који делимично знају те делове планине због лова у тим крајевима, скраћивали смо пут колико смо могли. Носили смо у ранчевима око 12 килограма хране и око 15 литара воде. Задњих 200 метара је било најтеже због дубоког снега и успона под углом од, по мојој процени, 70 степени! - истиче саговорник.
А онда... громогласан аплауз!
Према његовим речима, кад су изашли на врх, око 13.30, избили су тачно на тражену кућу, у којој су боравили завејани људи.
- Добили смо громогласни аплауз свих 17 људи који су били горе завејани. Да вам кажем, већу срећу у животу ни ја ни моје колеге никада нисмо доживели. Први осећај је био, еј, па замисли, видимо их живе и здраве. Каква радост - наставља Мандарић и додаје да су сви завејани били прибрани и да су се добро "изборили" са храном коју су имали.
Како објашњава, они су у прошлу суботу увече остали заробљени због квара на два возила у невероватним сметовима и прву ноћ су провели у колима, а тек другу у кући.
- Убрзо после нашег доласка, пробила се и машина која је пробила пут до асфалтног пута. На крају, сви смо срећни и задовољни - каже он.
Упитан како се осећао у тим тренуцима, каже - нормално и уобичајено, и додаје да је само радио оно што му људскост и хуманост налажу: помоћ другоме кад је у невољи.
- Мислим да сви треба да се запитамо шта и кад и колико можемо некоме помоћи. Не можемо само да седимо и чекамо. Ово су биле непредвидиве ситуације, неочекиване за све. Такве снежне лавине нису баш свакодневна ствар - закључио је Мандарић.