"Не заборавите нас после овога" СРПСКЕ ХЕРОИНЕ ДОБИЛЕ ДОКУМЕНТАРАЦ: Спашавале болесне, радиле и 17 сати дневно

Медицинске сестре / Извор: Фото: YoutubePrintscreen/RTCG

Србија има истинске хероине. Даме велике храбрости и знања и огромног срца су медицинске сестре Зорица Николић и Весна Обрадовић.

На београдској Инфективној клиници, и то од самог почетка епидемије, боре се против смртоносног вируса ковид-19.

У одељењу интензивне неге проводе и по 17 сати дневно са најтежим пацијентима радећи најбоље што могу како би спасле животе.

ОД ДАНАС ПРОМЕНЕ НА ГРАНИЦАМА: Улазак у Србију без теста и изолације

ПРОСЛАВЕ У СРБИЈИ ОД СРЕДИНЕ ЈУНА! Објављено колико гостију можете имати: НОВИ ПРОПИСИ У НАШОЈ ЗЕМЉИ

ОДРЖАНА ХИТНА СЕДНИЦА КРИЗНОГ ШТАБА! Др Кисић открива ново стање епидемије у Србји

Весна има кратку поруку: "Не заборавите нас после овога."

О српским хероинама су кинески медији снимили документарац.

Зорица Николић ради на одељењу за ковид инфекције у склопу Клиничког центра.

- Кад уђете овамо, не питате докле вам је радно време, него радите све док има прилива. Прилив болесника је било такав да се остајало 16-17 сати - наводи она.

Никада нисмо 100 одсто сигурни

- Памтим пандемију САРС-а, пандемију морбила, онда су били ебола, тифус, имали смо разне. Ова се разликује од свих јер смо о свим тим претходним епидемијама нешто знали, били смо упућени... Велика је смртност, ми сви знамо да никад нисмо 100 одсто сигурни - наводи Зорица.

Зорица је доживела да међу пацијентима о којима се бринула буде и чувени професор Драган Марковић, васкуларни хирург, с којим је иначе сарађивала више од 35 година.

- Кад је примљен на инсистирање наших лекара, он је већ био угрожен. После неколико дана, примљене су и његова супруга и мајка. Мање је бринуо о себи, стално је помињао своју мајку, која има 90 година. Нажалост, професор Драган Марковић је преминуо, супруга и мајка су преживеле. То ми је остало у сећању, не могу да изађем из тога, да не мислим - испричала је она у документарцу за кинеске медије.

Весна Обрадовић је главна сестра интензивне неге и реанимације Инфективне клинике у Београду.

- У овим одељењу иначе су витално угрожени пацијенти, нама то ништа није страно. Једино, разлика за нас је заправо то што тренутно радимо под заштитном опремом, тако да је много теже радити у тим условима и под том опремом - објашњава она.

Каже да није било много свесних пацијената са којима су могли да комуницирају.

- Када пацијент дође овамо, већ је без свести и буде на респиратору - додаје она.

Овим послом не може да се бави свако

- Буквално дођете кући само да преспавате. То је био једини контакт са породицом, више смо се чули телефоном. То је оно што ми недостаје. И то је ставило породицу у други план... Наш посао је такав, тако да нама то није ништа ново. У овој ситуацији је породица и те како трпела, али просто - тако је. Такав нам је посао и ми смо то, пре свега, сами бирали. Овим послом не може да се бави свако - истиче Весна.

Међутим, сећа се, првог пацијента, за кога су се сви од самог почетка надали да ће се извући јер је реч о младом дечку, без икаквих болести.

- Практично здрав. Некако смо сви навијали и очекивали да се опорави. Тако је и било. Кад смо га испраћали на друго одељење, то је био баш емотиван испраћај. Сви смо му аплаудирали. Он је чак и заплакао. И ми смо били на ивици суза. Било је баш емотивно... Желео је све да нас упозна без маски, пошто није успео да нам види лица. Они су могли да виде само наше очи. Сви ти људи су говорили да у нашим очима виде позитивну енергију. Стално су говорили како нам се очи смеју и да им је то довољно... Он је пожелео, кад све ово прође, да сви заједно дођемо на његово црквено венчање - наводи Весна.

Ова ситуација, истиче Обрадовићева, показала је колико су сложни и хумани.

- Држали смо се сви заједно и сви заједно смо истрајали. Стварно сам поносна на цео свој кадар. Порука за све људе је да нас не забораве после овога - поручује Весна.

ШТА СЕ ДЕШАВА СА ЕКСКУРЗИЈАМА: Путовања су пропала, а ево шта ће бити са новцем родитеља и који ђаци ће ПУТОВАТИ НА ЛЕТО