Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Zvečan

НОВА ИСТРАЖИВАЊА О КОВИДУ СТИЖУ ИЗ ВИНЧЕ: Гени утичу на то ко ће бити подложнији корона вирусу

03.11.2020. 09:27
serološka ispitivanja
серолошка испитивања / Извор: Профимедиа/илустрација

Генетски профил сваког од нас носи одређене записе у генима, који одређују да ли постоји већа или мања предиспозиција за оболевање од ковида 19.

Такође, генетски маркери јасно указују на могући ток развоја и тока обољења, што нам омогућава да делујемо превентивно, како би клиничка слика била блажа.

Ово каже проф. др Снежана Пајовић, директорка Института за нуклеарне науке "Винча", говорећи о истраживању на коме раде истраживачи Лабораторије за радиобиологију и молекуларну генетику овог института.

ДР ТИОДОРОВИЋ КОНАЧНО ОТКРИО: Да ли се у Кризном штабу Србије разматра о увођењу полицијског часа?

ДР ТИОДОРОВИЋ КОНАЧНО ОТКРИО: Да ли се у Кризном штабу Србије разматра о увођењу полицијског часа?

ВАНРЕДНА СИТУАЦИЈА У ДИМИТРОВГРАДУ: Обавезно је поштовање мера, забрањена окупљања у парковима и на игралиштима

ВАНРЕДНА СИТУАЦИЈА У ДИМИТРОВГРАДУ: Обавезно је поштовање мера, забрањена окупљања у парковима и на игралиштима

ДЕЦА ЛАКШЕ ПРЕЛЕЖЕ КОВИД? Зашто најмлађи имају блаже симптоме и какве последице оставља на њих

ДЕЦА ЛАКШЕ ПРЕЛЕЖЕ КОВИД? Зашто најмлађи имају блаже симптоме и какве последице оставља на њих

Њиховим истраживањем, истиче она, доприносимо новим сазнањима - који су генетички параметри код оболелих повезани са тежом клиничком сликом и тако дефинишемо које су особе подложније да развију компликације.

Провера лекова из Србије

Резултати пројекта "Ковид таргет" ће омогућити одабир нетоксичних и јефтиних одобрених лекова који ће бити спремни за клиничко испитивање пре краја пројекта или непосредно након његовог завршетка.

- Очекује се да ће одабрани лекови моћи да се користе у превенцији и лечењу ковида 19 у следећим епидемијским таласима - каже Снежана Пајовић. - Резултати овог пројекта ће бити посебно значајни са нашу фармацеутску индустрију пошто ће се анализирати и лекови који се производе у Србији. Истраживања су стигла до друге претклиничке фазе - на узгојеним ћелијама и животињским моделима.

- Наравно, неопходно је у анализу укључити и све досад познате факторе ризика за компликације услед ковида, да би процена ризика била што прецизнија - истиче она.

- Резултати оваквих истраживања могу значајно да помогну и у процени примене постојећих лекова у борби против ковида 19, а изузетно је важно да Србија има своје место у стварању нових сазнања у овој области - додаје др Пајовић.

Она истиче да Србија нема податке о детаљној генетичкој структури своје популације и зато сада није у ситуацији да искористи већ постојеће базе података, што многи у свету раде.

Наглашава да само Институт "Винча", у целој Србији, има капиталну опрему која може да спроведе ту врсту генетичке анализе за нашу популацију.

- Имамо и знање за таква истраживања, као и обучен кадар за експеримантални рад у свакој фази истраживања - истиче она.

Научно-истраживачки рад на овом пројекту трајаће око 18 месеци а, како каже проф. др Пајовић, а први резултати се очекују осам до 10 месеци након започете реализације пројекта.

Иначе, осим на овом пројекту, истраживачи "Винче" раде и на тестирању лекова против ковида 19 који су већ у употреби и то у сарадњи са колегама из Тексаса.

- Истраживања која ће се радити у оквиру овог пројекта су заснована на иновационој компјутерској методологији развијеној у Институту "Винча" - каже докторка.

Она објашњава да ће бити испитана активност постојећих лекова, тако што ће испитивати дејство на вирус САРС-КоВ-2 и његов агресивнији мутант Д614Г.

- Пошто у нашој земљи не постоје експериментални услови за ово тестирање, оно ће се обавити у сарадњи са Националном лабораторијом за претклиничке студије и Националном БСЛ3 лабораторијом Института "Галвестон" Универзитета у Тексасу која је истовремено и америчка Референтна лабораторија за САРС-КоВ-2 вирус - закључује она.