Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Zvečan

Преминуо Иван Клајн

31.03.2021. 19:24
Ivan Klajn
Иван Клајн / Извор: Фото: Youtube/PrintScreen/kanal9tvns

Филолог, историчар језика, професор на Филолошком факултету Универзитета у Београду и редовни члан Српске академије наука и уметности Иван Клајн преминуо је у 85. години.

Иван Клајн је рођен 1937. године у Београду. Завршио је студије италијанског језика и књижевности на Филолошком факултету у Универзитета у Београду 1961. године.

Као редовни професор на овом факултету предавао је италијански језик и упоредну граматику романских језика.

ОСЕЋАТЕ СЕ УМОРНО СВАКИ ДАН? Ево шта то говори о вашем здрављу и КАКО ДА ТО ПРОМЕНИТЕ!

ОСЕЋАТЕ СЕ УМОРНО СВАКИ ДАН? Ево шта то говори о вашем здрављу и КАКО ДА ТО ПРОМЕНИТЕ!

СТРАШНЕ ВЕСТИ ИЗ КРУШЕВАЧКЕ БОЛНИЦЕ: Преминуло шесторо људи, корона ситуација све тежа у Расинском округу

СТРАШНЕ ВЕСТИ ИЗ КРУШЕВАЧКЕ БОЛНИЦЕ: Преминуло шесторо људи, корона ситуација све тежа у Расинском округу

БИЋЕ И ЧЕТВРТА ДОЗА ВАКЦИНЕ? Огласио се епидемиолог Петровић: Овај вирус је монструм, он напада све органе

БИЋЕ И ЧЕТВРТА ДОЗА ВАКЦИНЕ? Огласио се епидемиолог Петровић: Овај вирус је монструм, он напада све органе

Осим романистике, подручје Клајновог рада је и нормативна граматика и стандардизација савременог српског језика.

Клајнова најзначајнија дела су: "Утицаји енглеског језика у италијанском", "Творба речи у савременом српском језику", "Италијанско-српски речник" за који је добио награду Владе Републике Италије.

"Речник језичких недоумица" најчешће је штампана књига коју потписује Клајн.

Од првог броја је био главни уредник лингвистичког часописа Језик данас, који издаје Матица српска.

Од 1974. године писао је рубрике о проблемима савременог језика, најпре у Борби, затим у Политици и Илустрованој политици, као и у НИН-у. 

Објавио је већи број радова у лингвистичким часописима, као и 18 књига.

Превео је више књига са италијанског и енглеског језика на српски.

За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1997, а за редовног 2003. године.

Био је и члан Савета Вукове задужбине, Одбора за стандардизацију српског језика и председник Комисије за односе са јавношћу и решавање неодложних питања, као и сарадник Матице српске.