"Тамо далеко" је била ХИМНА, али и ЛЕК: Она је васкрсла српску војску на Крфу
Српска песма "Тамо далеко" је постала хит, који су од 1917. певали сви савезнички војници на солунском фронту на својим језицима
Тамо далеко, далеко крај Дунава, тамо је село моје, тамо је љубав моја, певушио је сетно ратник и музичар Ђорђе Маринковић из кладовског Корбова, опорављајући се 1916. од албанске голготе на Крфу. Стихови једноставне војничке тужбалице, који су извирали као сузе из његове душе били су одраз мисли сваког од мученика који су кроз снег и лед Проклетија и преко мора стигли до Крфа.
Ђорђа Маринковића, творца незваничне химне васкрсле српске војске на Крфу, сетили су се, приликом обележавања века од потписивања примирја у Великом рату, само рођаци и ученици на свечаности у Основној школи у његовом родном Корбову. По њему се у општини Кладово не зове ниједна улица, трг или школа, иако су песму "Тамо далеко" као омиљену код српских војника навели сви ратни дописници. О њој су сведочили и савезнички медицински тимови, који су 1916. на Крфу покушавали да опораве живе костуре, како су описивали изглед српских војника без земље. Упркос доброј нези, они су венули и умирали од изгнаничке резигнације и туге, све док се "Тамо далеко" није проширила као шумски пожар кроз војничке шаторе. Шапутали су је болесници у постељама, певушили реконвалесценти на морској обали, орила се из маршевских колона са вежбалишта, на којима је васкрсавала Српска војска.
Маринковићеву песму о подунавском Корбову проширивали су ратници Шумадинци, Колубарци, Дринци, Ужичани, Тимочани и сви остали додајући строфе о свом завичају. "Тамо далеко" је постала прави атлас српске туге, а ниједан марш с громким трубама и пулсирајућим добошима није узбуђивао духове као ова елегија, која се завршавала стихом немирења са судбином: "Без отаџбине, на Крфу живех ја, али сам клицао увек, живела Србија!"
О томе сведочи и запис из дневника Добривоја Гичина, који је 28. јула 1916. са својим Првим пешадијским пуком кренуо с Крфа назад на бојиште. Цокуле српских војника су грмеле улицама Солуна у такту марша војне музике, док су им Солуњани и савезнички саборци клицали и засипали их цвећем.
Туристички потенцијали општине Стара Пазова у оквиру пројекта "12 Величанствених"
- У тај мах одјекну булеваром снажно: "Тамо далеко, далеко од мора". Ми уздрхтасмо. Сецнусмо се. Диже нам се коса на глави, а ноге нам саме падаху. Нема умора! Хеј ви, непријатељи наши! Видите ли нас? Ви сте уверавали цео свет да "српска војска више не постоји", а ево нас васкрслих. Бојте се и не чекајте наше бајонете. "Тамо је кућа моја, тамо је Србија", јече тонови као да се претачу из наших душа. О, знамо ми ту песму! Створена је она на Крфу у раним јутрима кад гледасмо врхове оних планина иза којих је наша земља, саткана од бола и чежњи на маслиновим брдима Ипсоса и Говина, постала је химна наша, химна изгнаника - записао је Гичин.
Српска песма "Тамо далеко" је постала хит, који су од 1917. певали сви савезнички војници на солунском фронту на својим језицима.
- Стела Франклин, аустралијска књижевница, ступила је 1917. у Болницу жена Шкотске на Солунском фронту и пишући роман о страдањима српских ратника, она примећује шта Срби певају - "Тамо далеко, песму о селу, девојци, о земљи". Сви остали учесници Солунског фронта прихватају ову песму као своју; Енглези су је називали Фар way овер there, Французи Ау лоин, ау лоин сур Цорфу, Чеси и Словаци Там в дали... О њеном култном значају за српски народ говори и то што је Никола Тесла на вечни починак по својој жељи испраћен овом песмом - набраја Ранко Јаковљевић, сарадник Историјског архива у Неготину.
Захваљујући његовом упорном истраживању спасен је од заборава у Србији аутор песме "Тамо далеко" Ђорђе Маринковић, ратник и уметник.
Железничка станица на обали Тамиша: Здање од великог значаја за развој Панчева (ВИДЕО)
Иако је одавно покојни, овај професор музике, композитор и мултиинструменталиста, у свету није заборављен. Нарочито у Француској, где је живео и стварао после Великог рата, под именом Жорж Маринкович.
- У најблиставијој фази каријере Маринковић је постао европски синоним за музицирање на цитри. Он је одсвирао чувену мелодију у филму "Трећи човек". Био је познат и као гитариста, свирао је укупно седам инструмената. У Паризу је од 1920. публиковао мноштво популарних композиција, од којих је један број створен на основу његових импресија из родног краја и изгнанства на Крфу. Данас је Маринковић готово заборављен у родном крају, док је на десетине интернет-сајтова преплављено понудама продаје његових издања, од Француске, преко Шпаније, до Немачке, Велике Британије и Јапана - наводи Јаковљевић.