КАКО ЈЕ ДЕО ГРОБАРА ПОСТАО ИСПОСТАВА КАВАЧКОГ КЛАНА? Беливук: Знам ко је убио мог Салета (ВИДЕО)
Упознали су се на јужној трибини, формирали групу "Јањичари" и преузели Партизанов југ.
Онда су то искористили да регрутују војску навијача за своје прљаве послове. Криминал је брзо потиснуо навијање и гробари су постали испостава мафијашког "кавачког клана"...
ЕЛЕКТРИЧНИ АУТОМОБИЛИ доносе револуцију - Не само у аутомобилској индустрији
ЗАВРШЕНО САСЛУШАЊЕ ГОРАНА ЏОНИЋА! Осумњичени изнео НОВЕ моменте - обратио се адвокат Домазет (ВИДЕО)
ЛОШЕ ВЕСТИ ЗА ЏОНИЋЕ! Адвокат тражи укидање притвора за једног сина "Нема доказа да је крив"
Вељко Беливук, у снимцима разговора тврди да су он и Александар Станковић познатији као Сале Мутави, ослободили фудбалере и навијаче терора које су раније вође примењивале. Па ко поверује - поверује...
Веља Невоља овако описује први сусрет с касније убијеним Станковићем:
- Ја сам Сале. Драго ми је, Веља. Ја сам Сима. Тадашњи исто један од вођа Сима Србија. Каже Сале: "Сима би волео да једног дана ти и ја преузмемо причу. Пошто смо једини и физички и ментално и свакако способни да изгурамо ту причу." То је била прва наша реченица коју смо проговорили. Значи прва, баш прва, и од тог дана ми крећемо дружење. Јер видимо да све што ми радимо пролази. Не у негативном смислу да пролази, већ склапале нам се коцкице. То је и њему и мени било ново.
Беливук даље говори о Салету Мутавом:
- Значи, није тајна да је он ишао на Звездине утакмице. Те глупости да је он био вођа на северу и то, то је глупост. Значи, није тајна да је он ишао на Звездину утакмицу, он јесте ишао, давно, као млађи. И њему је било ново и мени је ово ново. С обзиром на то да је било ново, нама је 90 одсто времена било на стадиону Партизана. Одређени играчи су нам се пожалили да их одређени људи рекетирају. Буквално да их рекетирају, да им траже паре, дотадашњи пријатељи. И они су се нама жалили, ми смо онда дошли и ми смо лепо обавили разговор с тадашњим вођама навијача, објаснили смо им да је њихово време прошло. Ви сте завршили каријеру, доста сте драли људе, ајде сад мало пустите да се то ради како треба.
Кољач из Ритопека себе у овим разговорима представља у најлепшем светлу:
- Дође дечко из Пријепоља, који ради за 12.000 динара, навијач клуба. И овде аутобус који је бесплатан за Милано, они му наплате 50 евра, на пример. Разумете шта вам причам. Било је притужби и од овог и од оног. И сад тако, кад вам долазе људи, жале се, они очекују неку врсту ваше помоћи. У том тренутку Сале и ја смо се већ неких добрих шест месеци дружили, скапирали смо се, што би се рекло, улично. Пријали смо један другом, удопуњавали смо један другог. Све оно што ја замислим и он би у исто време. Баш смо били као близанци. Деведесет одсто ствари које смо радили, радили смо несвесни тих радњи уопште. Ми смо се толико умешали неким људима у свакакве врсте послова, значи у легалне приче, где људи не могу више без нас да живе. А ми не знамо то да искористимо, на пример "Самарићани", ми смо отерали ту екипу која је била, која је рекетирала на сваки могући начин, управу, клуб, играче, навијаче и нисмо ништа од тога искористили.
А ево и како су радили:
- Ми радимо моментално. Ми немамо план, ми не седнемо овако код куће и узмемо сад мапу града и типа данас радимо ово и улазимо у такве ствари. Не! Ми спонтано. Ми смо знали да се возимо градом и спонтано, јер смо осетили то тако у том тренутку да тако треба. И све што смо радили, радили смо исправно. И то смо коментарисали увек Сале и ја. Докле год радимо исправну ствар, овај горе ће да нас чува.
Прича Беливук и да су многима стали на жуљ.
- Да детаљишем нешто даље око тога, не желим, то никад не бих урадио јавно. Ми смо будале. Једино шта могу да кажем је да смо стали многима на жуљ, многима који су неисправни, многи су се удружили против нас. И десило се то што се десило. Има ствари о којима не морам да размишљам шта причам. А има ствари о којима морам много да размишљам, не зато што се неког бојим него зато што имам неке своје принципе, једноставно. Да је познато због чега, познато је. Што се тиче Салета, удружио се најгори могући слој људи из земље и ван ње. Значи, најгори могући слој људи, који појединачно... Сад да се сретнемо на улици, морали би да нам се јаве, да нас изгрле, да нас изљубе, али је то слој људи који очигледно добро зна шта хоће и на који начин то хоће. Нећу да коментаришем ништа о њима, да улазим у детаље неке специјалне. Не могу о томе, извините, стварно не могу. Не само зато што се бојим неког, пошто је и то писало. Значи ја сам, онај дан, оном из Курира бих главу одшрафио за оно, значи. Ufff, како бих га... Да смо се уплашили, преплашили, преспојили с неким. Па ја сам онда том Салету могао да кажем за живота: "Извини, Сале, ја сам оно, ја не смем, брате! Ја не могу, ја имам ручну, ипак." Знали смо ко је убио Салета. Знали смо сви. Ево овако, да вам кажем искрено, момак који је кренуо да ради код њега обезбеђење, приватно овако да иде с њим, кад је питао Салета: "Сале, је л' можеш да ми кажеш с ким смо добри", Сале му је дао најбољи могући одговор: "Нисмо ни са ким." И тако, том логиком се и воде.
Кад чујем: "Љуби те брат", знам да ми та особа не мисли добро
- Ја имам пријатеље, они знају који су, имам познанике, и они знају који су, а све остале сматрам неподобним. То су све људи који ће да ме тапшу, да ме грле, да ми вичу: "Љуби те брат." Мени кад неко каже: "Љуби те брат", ја знам да ми он не мисли добро - испричао је Вељко Беливук.
Неколико година касније јавност је могла да чује телефонски разговор Веље Невоље и професора Владимира Вулетића, предавача на Правном факултету и бившег члана управе Партизана који је поднео оставку након хапшења Беливуковог клана. Разговор је текао овако:
Беливук: Профо, Веља је, шта радиш?
Вулетић: Ћаоооо, где си, брате мој! Ово смо данас завршили.
Беливук: Све знам, зато те и зовем да те видим, да ти донесем, како се зове.
Вулетић: Неееее, рекао сам ти, ти си мој брат и нећу да причам.
Беливук: Нееее. Ти си наш и зато ти и кажем. Кад се вратиш...
Вулетић: Ти знаш колико ја тебе волим, тако да, нећу уопште да причам.
Беливук: Волим и ја тебе, брате.
Вулетић: Хвала ти пуно.
Беливук: Али да не буде, због малера. Ради малера.
Зашто Бјековић није рекао Мутави док је овај био жив?
Беливук је причао и о садашњем председнику Фудбалског савеза Србије (FSS) Ненаду Бјековићу, раније дугогодишњем функционеру ФК Партизан.
- Ми смо прво били... Прво су писали да смо уз Бјековића. Па да смо против њега, па да смо с њим, па онда Бјековић изађе кад су убили Салета: "Ето ја, ја Мутавог..." И то Мутавог, не знам ко је смео да изговори то тако. Што га неко није звао за живота да му каже? Па колико политичара има који имају надимке, па не пише у новинама тај и тај надимак, па не пишу његов надимак, већ пишу доктор, професор, мр, др и тако... Име и презиме. Убијен Мутави. Како је то ружно, баш ружно.