"МИСЛИМ ДА НЕЋУ ЖИВ ДОЧЕКАТИ ПОНЕДЕЉАК" Тако је и било! И даље неразјашњено убиство Милошевићевог друга (ВИДЕО)

Син Владе Трефа, власника "Интерспида", осуђен је због пљачке сефа агенције "Треф-рентакар", када су хладнокрвно убијени благајница Биљана Станојковић и чувар Братислав Дачић. Том приликом отето је седам и по милиона марака.

Андреј је постао познат јавности у децембру 1999. године, после поменуте пљачке агенције "Треф-рентакар". Агенцију је од Владе Ковачевића наследила његова друга супруга Бојана. Саучесник Ковачевевића, Александар Констадиновић из Младеновца због тога је осуђен на 20 година робије, а тада малолетни Андреј на 10 година. Трећи учесник пљачке и убиства Филип Гавриловић је убрзо после злочина нестао, заједно са својим оцем и њиховим породичним пријатељем.

Андрејев отац, некадашњи аутомобилски ас, а затим и бизнисмен Влада Ковачевић Треф убијен је у децембру 1998. у гаражи Центра "Сава" под неразјашњеним околностима. Влада је постао познат јер је брзој вожњи научио Марка Милошевића, сина тадашњег председника Србије. Њихови односи су у међувремену захладнели, а после Трефовог убиства Београдом је кружила прича да иза злочина стоји млади Милошевић. То, међутим, никада није доказано.

Предосетио смрт

Мало је познато да се Андреј Ковачевић, месецима пред смрт поверио најближим пријатељима да страхује за свој живот. Иако није тачно знао с које стране му прети опасност, није се доводило у сумњу да има непријатеље.

- Био је узнемирен недељама пред трагедију. Није се плашио, али предосећао је да се нешто лоше спрема. Са блиским друговима је поделио ту тајну. Ово је био први слободан викенд на који је пуштен из затвора. Добио је слободна 3 дана и одмах је погинуо. Нико од нас који смо познавали Андреја не верује да је реч о обичној саобраћајној несрећи - рекао је 2018. за Курир блиски пријатеј страдалог Андреја Ковачевића. Додао је да им једна чињеница посебно боде очи.

- Андреј је одрастао на мотору. Иако млад, прешао је неколико десетина хиљада километара. Сви знамо да је био врхунски возач. Никоме од нас не делује као могуће да направи такав превид и остане на месту мртав. Многи од нас, који возимо моторе знамо шта значи ризик и шта је брзина, а и Андреј је то одлично знао - изјавио је пријатељ младог Ковачевића.

Разбојништво које је запрепастило Србију

Андреј је лежао робију због крвавог разбојништва у ноћи између 4. и 5. децембра 1998. године, који је потресао Србију. Тада је седамнаестогодишњи Андреј Ковачевић, син из првог брака Владе Ковачевића Трефа, са још двојицом саучесника опљачкао очеву фирму "Треф рентакар" и из сефа однео готово осам милиона немачких марака.

Фирму је после неразјашњеног убиства Владе Ковачевића, у фебруару 1997. године, водила Бојана Ковачевић-Бајрушевић, његова друга супруга. Како Треф за собом није оставио никакав тестамент, његова друга жена Бојана је по праву првенства наследила целокупну имовину. Андреј је био незадовољан поделом имовине, јер није добио готово ништа, па је са двојицом другова, тада двадесетогодишњим Александром Костадиновићем и деветнаестогодишњим Филипом Гавриловићем смислио паклени план - крађу девиза из агенције "Треф рентакар".

За ту акцију искористили су благајницу Биљану Станојковић која је имала магнетну картицу за отварање врата просторија и једина знала шифру сефа. Ковачевић је несметано ушао у просторије агенције "Треф рентакар", јер је лично познавао чувара Братислава Дачића, кога је хладнокрвно убио хицем у потиљак. Његова смрт чинила се још трагичнијом када се сазнало да се он недавно оженио, а да је његова супруга била у шестом месецу трудноће. Уз помоћ Станојковићеве отворили су сеф из којег су однели седам и по милиона марака. Несрећну жену су касније одвезли до Гарашког језера изнад Аранђеловца где су је хладнокрвно убили.

Званична верзија

Андреј је, кад је страдао, био штићеник Казнено-поправног завода у Ваљеву.

По званичној верзији, погинуо је 3. септембра 2006. године возећи мотор "јамаха", када је на углу улица Кнеза Вишеслава и Милоја Закића ударио у "заставу 101" којом је управљао С. С. (50). Млади Ковачевић се кретао из правца Кошутњака ка Видиковцу, док је С.С. стао и дао жмигавац да из Улице кнеза Вишеслава скрене у Милоја Закића. У тренутку када је почео да скреће, наишао је мотор и закуцао се у "заставу". Млади Треф је преминуо пре доласка Хитне помоћи, док је возачу "стојадина" повређена глава.

Андреј је у петак из Ваљева дошао на викенд. Требало је да у недељу полаже испит на Вишој школи за менаџмент у Зрењанину. У недељу ујутро мотором је отишао до Панчева, а одатле аутомобилом у Зрењанин. Мајку Весну звао је у 14.45 часова. Весело јој је рекао да ручак не почињу без њега. У пет сати звао је Андрејев друг и саопштио им да је Андреј погинуо. Породица је била потпуно утучена. Андреју су саградили и кућу да започне нови живот. У Дому је иначе завршио шоферски курс, гимназију и започео студије...

Ковачевићев пријатељ открио је шта су причали током последњег разговора, неколико дана пред погибију.

- Андреј је звао неколико најближих пријатеља. Био је видно узнемирен. Рекао нам је да излази на слободу на неколико дана. Међутим, тада нам је открио од чега страхује. Рекао ми је: Мислим да нећу жив дочекати понедељак. Тако је и било - испричао је Ковачевићев пријатељ.

Мистерија три леша из Дунава

Занимљиво је то да су, неколико година пре погибије Андреја Ковачевића, пронађена три беживотна тела, за које се одмах посумњало да имају везе са нестанком три особе које су повезиване с пљачком компаније "Треф-рентакар". Из Дунава код Голупца, 2001. године извучена су три сандука са забетонираним остацима тројице људи.

Измасакриране лешеве, дечаци су пронаши када су сандуци изненада изронили из плитке воде. Један од дечака је најпре угледао један грубо склепан дрвени сандук без поклопца, из кога је страшно заударало. Он је потом позвао одрасле пецароше, а двојица која су се одазвала су установили да се у сандуку, донекле у распаднутом услед деловања брзе воде, налази људски труп без главе и руку, до струка заливен бетоном. Десетак метара узводно од места где је лежао први сандук, вирио је из воде још један, готово идентичан првом, али неоштећен. Трећи сандук нашла су тројица ронилаца два дана касније. У сваком су се налазила измасакрирана, забетонирана тела, која није било могуће идентификовати.

Почетна истрага овог суровог злочина није могла да да поуздан одговор, све док се Ургентном центру није појавио младић који је био упуцан у ногу, у унутрашњу страну бутине. Тамо је затим отишао дежурни полицајац и дојавио да он даје нејасне изјаве о природи своје повреде, после чега је младић одведен у полицију на даље испитивање. Он је тамо изјаво да је рањен у центру Младеновца, где је за време неког славља метак са неке терасе погодио у ногу. Искусним инспекторима, таква прича није деловала уверљиво, па су наставили испитивање, да би негде око поноћи младић рекао да се зове Александар Костадиновић и да је један од учесника оружане пљачке, и изненађеним инспекторима саопштио имена. Затим је и открио како је рањен, а то се десило док су возили несрећну Биљану Станојковић ка Аранђеловцу. Њој је у једном тренутку зазвонио телефон, а он је репетирао пиштољ у колима, претио јој је како ће је убити ако не буде сарађивала. У том је оружје ставио за појас, али је оно случајно само опалило и ранило га у ногу. На тај начин је био принуђен да, када му је позлило у поподневним часовима, затражи помоћ у Ургентном центру, и клупко злочина је почело да се одмотава. Убрзо је ухапшен и Андреј Ковачевић, који се предао полицији на наговор мајке Весне. Код њих међутим није пронађен сав новац. Андреј је касније осуђен на максималну казну од десет година малолетничког затвора.

Александар Костадиновић је осуђен на 15 година затвора, али, један од актера пљачке, Филип Гавриловић никада није откривен. Њему се губи сваки траг, као што се изгубио и траг четири милиона марака, које нису никад пронађене, док тај новац није поменут чак ни на суду. Гавриловић није нестао сам, и са њим су побегли и његов отац, који је био коцкар и један пријатељ. Од њих никада није било ни трага ни гласа, а онда су годину и по дана касније, на Дунаву у Голупцу код Пожаревца, дечаци из Голупца открили сандуке са лешевима.

Ко су била три несрећника који су убијени на овако суров начин до дан данас је остала тајна, али упознати са овим случајем недвосмислено тврде да је реч о Филипу Гавриловићу, његовом оцу и једном пријатељу.