"Ни сузу нисмо пустили док смо рушили кућу у којој нам је УБИО МАЈКУ": Синови трагично настрадале Јелене добиће нови дом

Куће, у којој су гледали како им крволок коље мајку, више нема, а и сами су помогли њеном рушењу. Уместо трошног објекта, где им је у ноћи између 6. и 7. маја живот преокренут, три брата добиће нови кров над главом.

Општина Косјерић, што их сопствених средстава, што од донација приватника, изградиће монтажну кућу тројици дечака од којих најмлађи има три године. Стара кућа, у којој су живели и расли до кобне ноћи, кад им је Иван Радовановић, отац и очух, пред њиховим очима убио свирепо мајку Јелену Грбић, протеклих дана је срушена и на њеном месту нићи ће нова.

У рушењу здања у којем им је срушен живот уз мајку, помагали су Дејан (17) и Дарко (12). Са друговима су скидали црепове и греде и претходно изнели намештај.

- Јуначки сам се држао док смо скидали кров, Дарко, иако млађи, такође. Ни сузу нисмо пустили. Кад смо кренули на очевину да рушимо, убедио сам себе да тај дан уопште не размишљам о злочину и сузбијем емоције. Радили смо као да радимо на неком другом месту за које нас не вежу никакве успомене. Наравно да тако није било претходних пута док смо долазили да обиђемо кућу – каже Дејан Грбић.

Најмлађи Давор, Иванов син, смештен је у хранитељску породицу у Чачку. Чује се и виђа са полубраћом која живе код стрица. Малишан још, каже Дејан, не зна шта се догодило. Мајку више не спомиње, заборавио ју је, мајком сад зове жену код које живи, а њеног супруга оцем.

- Срце ми се цепало док сам их гледао како ударнички скидају кров испод кога им је монструм уништио детињство. Одавде су оне тужне ноћи отишли као уплашена, сирота деца, а вратили су се храбро као одрасли људи. Требало је имати срце, стиснути зубе, бити мушко... Нова кућа, кажу, биће већа и удобнија од ове срушене – прича један од комшија.

Тројица намучених дечака мораће даље и без оца и без мајке. Дејанов и Дарков је преминуо, после чега је Јелена живела са Радовановићем. Са њим је родила Давора, а Иван ју је отерао у смрт.