КАКО БИВШИ ШЕФ ДРЖАВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ ПРОВОДИ ЗАТВОРСКЕ ДАНЕ? Необичан хоби на робији - ово му је ЗАБРАЊЕНО
Радио је као магационер у затвору, а пре тога надзирао је систем канализације.
Радомир Раде Марковић (75), бивши шеф Државне безбедности, који у "Забели" служи затворску казну од 40 година, како се незванично сазнаје, има велики акваријум у ћелији, па храни рибице и стара се о њима.
"АЈТЕ САМО ДА ВАС ЗАМОЛИМ НЕШТО..." Прва Микина изјава након напуштања притвора
РАСПИСУЈЕ СЕ ИНТЕРПОЛОВА ПОТЕРНИЦА ЗА ТИТОВИМ УНУКОМ: Судило му се у одсуству, а сумња се да се крије у комшилуку
У ПАНЧЕВУ ОТКРИВЕНА ГАРАЖА ПУНА ДРОГЕ: Ухапшена тројица због сумње да су диловали
Ову информацију није могао да потврдии његов бранилац адвокат Душан Машић.
- Не знам ништа о Радету, нисам га дуго посетио. Видећу га тек на суђењу у понедељак - каже Душан Машић.
Марковић је, иначе, био магационер у затвору и водио рачуна о гардероби и постељини робијаша. У главном магацину задужен је био да пописује ћебад, средства за хигијену, као и личне ствари затвореника, које им нису увек потребне.
Пре тога, Марковић је надзирао систем канализације. Контролисао је отпадне воде унутар зидина затвора. После 15 година робије, како каже извор из затвора, скинут је са пребројавања, али никад не сме да излази из круга. У затвору је раније имао малу башту, а гајио је кучиће и мачке, а сада је добио и велики акваријум.
Марковић је осуђен на 40 година затвора за убиство четворице функционера Српског покрета обнове 1999. на Ибарској магистрали, као и покушај убиства Вука Драшковића у Будви 2000. године. Осим овог злочина, бивши шеф тајне српске полиције проглашен је кривим и за умешаност у отмицу и мучко убиство Ивана Стамболића. Са још тројицом припадника ДБ-а оптужен је и за убиство новинара и власника "Дневног телеграфа" Славка Ћурувије, али је то суђење почело изнова. На претходном суђењу, био је осуђен на 30 година затвора због подстрекавања на убиство.
Марковић је ухапшен 23. фебруара 2001. године. Првих шест и по месеци провео је у самици Централног затвора. У међувремену је, у судским процесима које су пратили бројни проблеми и несугласице, чак и међу судијама које су у њима учествовале, за наведене злочине осуђен на јединствену максималну казну од 40 година затвора. Остао је при тврдњи да у злочинима није учествовао, па чак ни да није имао сазнања у време када су се догодили.
На челу ДБ-а био је око две године. Управо у време његовог руковођења службом догодили су се злочини, који су од првог тренутка означени као политички, мада је списак ликвидација које су на неки начин везиване за ДБ неупоредиво дужи. На то место именован је у новембру 1998, али је на дан формирања Владе Србије крајем 2000. поднео оставку.
Одмах после хапшења, нова власт Марковићу је, наводно, нудила да говори без икакве противуслуге, што је он одбио.
Други пут је то урађено у време ванредног стања и акције "Сабља", али држава ни тада није успела да извуче информације од Марковића. Он је до данас решио да ћути и тврди да ништа не зна.
Из затвора је, да подсетимо, написао и објавио књигу "Казна без злочина". На корицама те књиге пише: "Након петооктобарских промена 2000. године, чувар многих тајни и незгодан сведок, постаје жртва прогона нове власти".